Извор Прасквица магнет за туристе

ДРЕВНИ манастир Прасквица, духовни и културни центар Паштровића, један од најлепших и свакако најстаријих на овим просторима, све више привлачи посетиоце, туристе из региона, али и света који бораве на будванској ривијери. Тако је било и летос, али и ове јесени.

Манастирски комплекс се налази уз магистрални пут, непосредно у залеђу Милочера и Светог Стефана. Добио је име по извору чија је вода имала укус брескве, односно праскве, како ову воћку зову у овим крајевима.

Митрополија црногорско-приморска и Паштровићи су за преломну узели 1413. годину, када је господар Зете Балша Трећи са својом властелом Паштровићима саградио Цркву Светог Николе, поклањајући јој део својих поседа. Реч је о репрезентативној грађевини, дугачкој 20, а широкој 11 метара. Има једнобродну основу са полукружном апсидом и троделним звоником на прочељу. Иконостас је радио Никола Аспиоти са Крфа. Друга црква је посвећена Светој Тројици, има живопис из 17. века, дело познатог мајстора Радула. Ту су стари и нови конак, као и "кулица", некадашња школа у којој су се описмењавали малишани из Паштровића.

МАНАСТИР је био мета освајача, а најтежи напад на њега извео је Наполеон Бонапарта 1812. године. Његови војници су похарали храм, порушили га, одневши из њега део изузетно вредне архиве. Том приликом су Французи у Будви стрељали калуђере Дионисија Љубишу и Петронија Миковића. Године 1847. цркву су обновили архимандрит Синесије Давидовић и јеромонах Јосиф Митровић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Прасквица - душа Паштровића

Прасквица, која је историјски гледано најистакнутији део "паштровске Свете Горе", коју чини седам манастира, углавном из немањићког периода, и шездесетак сеоских цркава, у својим ризницама чува благо непроцењиве вредности. Богата библиотека са више од 5.000 књига је прича за себе, у конаку манастира је камени сто Балше Трећег, или "сто од правде", за којим је заседао паштровски суд Банкада. Ту је јединствена икона Богородице Страсне и икона зографа Радула, путир руског цара Павла Првог, даровна грамата руске царице Катарине. Од друге половине 18. века, наиме, руска царица је стално новчано помагала манастир, такође и руски цареви Павле и Александар Први.

ПОСЕБНЕ реликвије које се овде чувају су раскошни филигрански крст цара Душана, који је у Прасквицу, да би био сачуван, пренео из Високих Дечана архимандрит Данило Кажанегра, као и рукописно јеванђеље Гаврила Цетињца из 1600. године које је манастиру поклонио владика Данило (Петровић). Уз итало-критске иконе, штампане књиге које су поклон руског двора, ту су и портрети Висариона Љубише, владике црногорско-приморског, и други, рад академског сликара Марка К. Греговића.

ЈЕГОРОВ ПУТ

У МАНАСТИР Прасквица је почетком 19. века стигао Рус Јегор Строганов. Он је овде био калуђер, а заветовао се на ћутање. Он је десет година радио и изградио пут од Прасквице до села Челобрдо, високо над морем. Тајну његовог ћутања открила је његова кћерка, која га је дуго тражила и нашла овде. Вида Огњеновић је написала драму "Јегоров пут", која је извођена на фестивалу Град театар.

ПОСЕТА КРАЉА МИЛУТИНА

ИСТОРИЈСКИ подаци кажу да је манастир основан 1050. године, дакле четири године пре раскола у хришћанској цркви, а први историјски помен о њему датира из 1307. године, када га је посетио краљ Милутин, приликом путовања за Котор, потврдивши му том приликом поседе, које му је већ поклонила краљица Јелена Анжујска.