Тврђава Јагат чувала друм од освајача

НА вису Мали Бић, одакле су из тврђаве Јагат на царски друм, караване, војске и уходе долином Лима мотриле посаде деспота, жупана, херцега и силне Отоманске империје, одјекују пијуци крампова, а радници уклањају растиње и осули камен. Спајају се овде прошлост и садашњост: док археолози откривају зидине што крију тајне векова - са антена два ТВ релеја стижу белосветске вести у Лимску долину, док одашиљачи шаљу овдашње актуелности.

Захваљујући јавним радовима и средствима Општине Прибој, Завичајни музеј започео је ископавања тврђаве и средњовековног града на површини од 1,2 хектара, одакле се види Прибој као на длану и из које се град спуштао, најпре на леву обалу Лима.

- Очекујемо да утврдимо фазе градње утврђења, али и много тога непознатог о насеобинама јер су у подножју откривени трагови керамике из 8. века пре нове ере, али и некрополе и стећци - истиче Саво Дерикоњић, директор Зави чајног музеја.

ИСТРАЖИВАЧИ не располажу поузданим подацима о времену настанка града, мада архитектонске одлике указују да је зидан почетком 15. века. Најстарији историјски извори о тврђави Јагат, или Прибој, говоре да је то "трговиште које се такође зове Прибој". У питању је, највероватније, трговиште Бање, манастира који је као моћан трговао са Дубровником и приморјем. Сам град се налази на оштром клику (на коти 906), коме се може прићи само са југозападне стране, преко села Црнузи, путем дугим 8,2 километра, од чега је 2,3 у лошем стању, као и пешачком стазом од болнице.

- Први пут се Прибој помиње у повељи арагонског краља Фридриха III из 1448. године, па се тај датум, 2. фебруар (по старом календару Јовањдан), слави као Дан општине. Монах манастира Свете Тројице код Пљеваља, јеромонах Јосиф, записао је да је "рођен у Прибоју, што се Јагат зове" - сведочи Дерикоњић.

УТВРЂЕНИ град у често граничној области више пута је био у рушевинама и обнављан. Турци су 1688. године обновили тврђаву и у њу сместили војску како је не би заузели Аустријанци, а по склапању мира утврђење је остало напуштено око 200 година.

Избијањем Првог српског устанка Прибој и околина су по два пута падали у руке српских и турских трупа. Турци, према речима археолога Дерикоњића, обнављају тврђаву на Бићу кулуком мештана, а султан је, да би се издржавала посада од 150 војника, ферманом околна села ослободио плаћања царске десетине. Избијањем побуне у Босни против реформи султана Махмута, војска капетан бега Градашчевића је 1832. године отела два топа, побила посаду, попалила објекте и делимично разорила утврђење. Од тада је тврђава града Прибој - Јагат запустела и препуштена зубу времена.

БУНАР НА ЛИТИЦИ

ЗА стратегију одбране и смештај посаде са господаром подручја и пратњом од изузетног значаја био је озидани бунар у тврђави Јагат, у који је системом спојених судова са Великог Бића и тамошњег језерцета дотицала вода - наглашава Дерикоњић. - У подножју тврђаве биле су обрадиве површине и лако се допремала храна.

РАСКРСНИЦА ПУТЕВА

УЗ друм што је од Цариграда водио преко Пештери и низводно од Прибоја, у долини Лима, гранао се за Сарајево и Дубровник, откривена су 21 град, тврђава или градина. На територији Прибоја је пет тврђава: Оштрик, Јагат, Равањски град, Оштро и Сјеверин, а у околини су Клак, Ковинград и Хисарџик. Свака тврђава је имала визуелну комуникацију са две околне, како би се преносиле поруке.