Све је ту, само земље нема

ЗМАЈЕВО, село усред Бачке. Около, непрегледне њиве. Стручњаци кажу - најбоља црница. А на њој, и од ње, генерацијама живи породица Кобиларов. Ратари, хлеботворци, из генерације у генерацију све бољи и "јачи". Кућа, варошка, а усред села. Около негован травњак и цвеће. Економско двориште са бетонском "пистом" оградили нова складишта и шупе за машине.

А на платоу поносно стоје два "джон дира". Не каже се узалуд - "мерцедеси" међу тракторима. Чекају да наши домаћини - млади Прока, који, и поред тога што је апсолвент на Пољопривредном факултету у Новом Саду, предност даје њиви и трактору, и његов отац Жарко - приведу крају јутарње договоре уз кафицу. Овог пута, јесење радове на њиви, када је сваки сат "скуп" одложила је и посета екипе "Вечерњих новости".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Вршац: Производе пољопривредне машине за извоз

- Шта може да се каже, ту смо, и радимо најбоље што можемо, а да је лако, није... - овако причу почиње наш домаћин Жарко, док шетамо по узорно уређеном имању које окружују недавно подигнута складишта и гараже за машине, површине веће од 600 квадратних метара. - Нажалост, ову годину нећемо памтити по лепом, не само због суше, која нам је приносе буквално преполовила, већ и због тога што у нашем селу није ни одржана лицитација за закуп државне земље. Све оранице издате су по праву пречег закупа, па смо "силом прилика", уместо на 250 хектара, колико смо до сада радили, остали на 140 хектара. Да је била лицитација, и да смо изгубили, не бих жалио. Овако, остале су нам везане руке...

Суша је, такође, као и свим ратарима, Кобиларовима узела озбиљан данак. Било би и горе да нису применили све агротехничке мере, анализу земљишта пре сетве, а такође и моћну сејачицу за "директну сетву", која, осим што штеди гориво, доприноси и знатно бољем приносу.

- Пшеница је била солидна, имали смо је на 20 хектара, и добили смо више од 10 тона по хектару, а за њу још "чекамо цену" - прича наш домаћин. - Са кукрузом и сојом имамо сасвим другачију причу. Истина, соје смо имали више од осталих колега, који често нису ни улазили у њиве. Ми смо "скидали" 2.200 килограма са хектара, али, лани смо имали дупло више. Са кукурузом имамо сличну ситуацију, јер смо брали око седам тона по хектару, а лани смо имали 14,3 тоне.

Ни проблематична година Кобиларове није спречила у обнови механизације и унапређењу имања. Ову традицију покренуо је још деда Прока, који, од пре четири године, "оре небеске њиве".

- Први трактор је на имање довезао управо деда Прока, још 1975. године - присећају се Кобиларови, и напомињу како су за набавку неких машина имали подршку покрајинских и републичких власти. - Наравно, тај трактор је ту и даље. Он нема цену... А ту су, уз њега, и два "джон дира". Заменили су времешне "русе". Ту су и комбајн "кејс", нове приколице, још два слабија трактора, нова прскалица, плуг обртач са четири бразде, сетвоспремач захвата седам метара, тифон за наводњавање. Све је ту. Могли бисмо да лагано обрађујемо 500 хектара. А земље, нажалост, нема...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Село препородило Димиће

ПРОКА И ПАСУЛј

МЛАДИ Прока је на имање донео значајну новост. Пре четири године, први пут је, пострно, посејао пасуљ, жуто-зелени, Новосадски, једини који се не увози. Сада је пасуљ заузео своју сталну позицију на њивама, на 12 хектара, а добио је и "свој" систем за наводњавање. Истина, како каже Прока, тражи много ручног рада, али, родило је 1.270 килограма по хектару.

ДЕДА И УНУК

КОБИЛАРОВИ са поносом и уважавањем помињу деда Проку. Са њим је, добро памте, прву бразду узорао млади Прока. Имао је 10 година и готово да се и није видео из трактора. Сви су застајали да виде како то трактор оре, а у њему "никога нема"...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Русима нудили и српски киви