Српски метох усред Шведске (Фото)

ВИШЕВЕКОВНУ традицију градње манастира Срби су наставили и у емиграцији. Тако је и са нама у Шведској. Одавно смо тражили погодно место да у овој скандинавској земљи изградимо српски манастир. Нама монасима место где ћемо живети у подвигу, посту, молитви и послушности, а нашем народу одредиште за духовно окрепљење. Богу хвала, успели смо, и с радошћу вас дочекујемо у српском манастиру на југу Шведске.

Овим речима, у порти манастира Покрова Пресвете Богородице у Воксторпу код Лахолма, добродошлицу нам је пожелео владика британско-скандинавски Доситеј. Први смо, каже, новинари из Србије у посети духовном и културном центру његове епархије. По засеоку у ком се налази, наши исељеници а и Швеђани називају га и манастир Смедјерид.

ДО српског метоха у Шведској, од Малмеа се стиже преко Хелсинборга, путем број 24 који спаја Еркелљунг и Лахолм. Путоказ “Smedjeryds kloster” (Манастир Смедјерид), кроз живописни крајолик, води даље, до нестварно лепог, божанског места каква су вековима бирана за градњу наших манастира. Ту, готово 2.000 километара далеко од отаџбине, на имању окруженом шумом, поред језерцета, украј простране заравни, гради се и уздиже српска светиња.

- За Васкрс, 30. априла 2000. године, видели смо оглас за продају старог сеоског имања у Смедјериду - каже нам владика Доситеј. - Већ 9. маја дошли смо и видели да је то место које смо дуго желели и тражили. Са власницима имања, старијим брачним паром, одмах смо се договорили о цени, иако сам у џепу имао само једну круну. Кредит за пола износа цене подигао сам половином јуна, а доселили смо се на Илиндан.

Отад, вели епископ, пуних 27 година, уз помоћ Бога и народа, предано, мукотрпно, али с љубављу, подижу манастир на понос роду - да се не постиде ни преци ни потомци.

- Први нацрт урадио је архитекта Данијел Жерајић из Малмеа, али смо морали да га прилагођавамо поднебљу, временским приликама, “путањи” дневног сунца и светлости, ветровима - наставља владика. - Имање смо прве три године чистили и крчили, “борили” се са камењем ког је баш много било. Извадили смо један, тежак чак шест тона, а са површине на којој нам је башта уклонили смо 10 тона камења. Тек претпрошле године ископали смо дубоки бунар и обезбедили водоснабдевање.

- Небеску Србију још “градимо” - каже владика, док обилазимо беспрекорно уређено имање. - Чим смо се уселили, део старе грађевине уредили смо за свакодневна богослужења и посветили Покрову Пресвете Богородице. Седам година касније, у центру дворишта, по пројекту архитекте Пеђе Ристића, започели смо изградњу црквице Светог Илије. Завршена је 2014. и покривена оловом. Сад је време да је “препустимо” вештим фрескосликарима. Зидана је у класичном, византијском стилу и она нам је, не случајно, као срце манастирског живота. Припремили смо место и за црквицу Свете Петке. Све црквице биће отворене за духовно и културно уздизање и саборовање нашег народа.

ПРЕДСТОЈИ, прича епископ Доситеј, изградња конака налик хиландарским, са гостинском салом и салом за предавања, седам соба за намернике, угледне госте попут академика Матије Бећковића који га је посетио 2003. и учеснике међународне ликовне колоније, са музејом и библиотеком у којој ће сместити заоставштину Марка Милуновића Пипера...

- Круна свега биће Црква Светог Трифуна - са много наде објашњава владика. - Биће таква да има много светлости, а и купола ће бити од стакла да нам и с неба долази светлост. Пројектовала ју је архитекта Вера Шпартаљ Вочерс. Ако Бог да, та главна црква биће модерна, једноставна и православна.