На полицама и корњача стара 11 милиона година!(ФОТО)

ВИШЕ од 900 драгоцених предмета прикупљено је у јединственој збирци Природњачког одељења Народног музеја у Крушевцу, које је са званичним радом почело пре тачно 20 година. Наш признати геолог Милан Трифуновић предочава, за "Новости", да се невероватни примерци из прошлости чувају у оквиру палеонтолошке, минеролошке и петролошке подзбирке.

Међу вредним примерцима крушевачки стручњаци имају и фосилизовану корњачу која је стара од 11 до 13 милиона година!

- Фосилизовану корњачу миоценске старости, односно природни калуп израђен од беловодских пешчара са подручја Коњух - Брајковац, поклонио је музеју Добри Димитријевић, директор Прве основне школе, 1953. године - открива за "Новости" кустос Милан Трифуновић. - Први материјали из палеонтолошке збирке, који су прикупљени теренским радом, са подјастребачког су простора, из атара села Беласица и Позлата и реч је о остацима мастодона. Доња вилица, две кљове и три зуба откупљени су касних педесетих година. Део тог вредног материјала чува се и у Природњачком музеју.

Прочитајте још: Праисторијски крокодил добио име по Лемију

Радове на овим ископавањима водио је професор др Милорад Б. Павловић са Рударско-геолошког факултета у Београду и резултате објавио у стручној периодици 1960. године. Да је територија Расинског округа мека за геологе, доказ је петролошка подзбирка, са примерцима најстаријих стена у југоисточној Европи!

- Стене старе око 4,5 милијарде година детектоване су у оквиру пројекта Геолошког института "Геодиверзитет Мојсинско-послонских планина" - предочава Трифуновић. - Наш музеј је партнер на тим истраживањима, која су изузетно атрактивна. Минеролошка збирка, с друге стране, чува минерале из Трепче који се сматрају најквалитетнијим на свету у групи олигоцинковних руда.

Фото С. Бабовић

У архиви Природњачког одељења уредно се бележе свака донација, откуп или примерак откривен теренским истраживањима. Тако је сачувана информација да је први примерак целе збирке набављен давне 1952. Отисак листа букве у бигру музеју је поклонио учитељ Мика Бугариновић. Очњак пећинског медведа из Лазареве пећине сматра се првим пронађеним предметом. До збирке је "доспео" 1954, захваљујући инжењеру Едмонду Николу, који га је открио 31 годину раније.

Прочитајте још: ЧУДА ПРИРОДЕ: Ове животиње су бесмртне!

- До званичног формирања Природњачког одељења, фонд је бројао 13 примерака - присећа се пионирских подухвата Милан Трифуновић. - Од 1997. године радимо на употпуњавању фонда, пре свега путем истраживања, на путовањима, а нешто и поклонима и откупом. Велику помоћ и подршку имамо од Геолошког завода Србије, са чијим стручњацима и данас радимо на важним пројектима.

Збирке Природњачког одељења су се редовно допуњавале и изложбама. Процењује се да је око 6.000 посетилаца ушло у музеј само у време одржавања изложбе "Емил Талијан - сећање на светског путника и ловца" 2002. године. Посебно је значајно што одељење у Крушевцу има примерке и са бројних светских терена, од Финске до Флориде, а очекује се да са домаћих простора ускоро стигне и материјал испитиван и у задњих пет година на мојсињском комплексу, у Брезовици, Брајковцу, дуж Јужне Мораве.

Милан Трифуновић на терену, Фото С. Бабовић

ПЕЋИНЕ ПОСЕБНО БЛАГО

ИСТРАЖИВАЊЕМ пећина у селу Брезовица код Трстеника дошло се и до открића станишта пећинског медведа. Сматра се да је живео око 10.000 година пре нове ере и био савременик пећинског човека. Остаци лобање медведице брижно се чувају у Природњачком одељењу.

Прочитајте још: Фосили у Грчкој мењају све што смо знали о еволуцији човека?