Лазарев град пун светиња

ИАКО се једна од најважнијих битака у историји Срба, Косовска, на Видовдан 1389. године одиграла на Газиместану, надомак Приштине, и један други град нераскидиво је везан за храбру војску кнеза Лазара Хребељановића (1329-1389), самог средњовековног владара, дух моравске државе и верски дан у коме се Срби сећају својих погинулих јунака.

Крушевац је друго име за ту традицију, а "Новости" доносе непосредна сведочанства која то сећање чине живим. У цркви Лазарица, за коју се претпоставља да је као дворска богомоља подигнута када и сам град са утврђењем од 1371. до 1378. године у славу рођења деспота Стефана Лазаревића, чува се вратни пршљен кнеза Лазара, а део моштију уз специјалне мере заштите похрањен је у стакленој кутији, а обложен у кивоту. Као вредне реликвије, ту се чувају и делови моштију, симболично, Светог Вида, по коме се и празнује Видовдан, и Јелене Балшић, Лазареве ћерке.

- Лазарица никада није рушена, ни претварана у џамију, што је била судбина многих православних цркава - напомиње у разговору за "Новости" свештеник Жељко Марковић, старешина цркве Лазарица. - Повремено су је Турци како би се наругали, претварали у коњушницу или барутни магацин, али већи део грађевине је веран средњовековном периоду. На томе треба захвалити и архитекти Пери Поповићу који је 1904. радио реконструкцију цркве и поново открио моравску пластику, 17 розета и старе куполе.

У унутрашњости верског објекта смештен је иконостас коју су припадници Охридске школе радили 1844. године. Име кнеза Лазара, се због посредовања у измирењу цариградске и српске цркве посебно слави, као и Видовдан.

- Прво звоно у ослобођеној Србији које нас и данас служи у Лазарици, поклон је вожда Карђорђа из 1812. године - сведочи старешина. - То, међутим, није случај са Милошевим звоном, које је поклоњено 1833. године, а трајно изгубљено у балканским ратовима.

Лазарица заузима централно место у остацима Лазаревог града, који се спомиње 1387. године у повељи дубровачким трговцима. Делови Донжон куле, остаци западног и источног зида, сачувани су трагови некадашње српске престонице, којима је неопходна додатна, далеко боља заштита будући да је реч о изузетним споменицима историје.

Зграда Народног музеја, подигнута унутар средњовековних зидина, дом је за средњовековно оруђе, оружје, мачеве, делове панцира, ђулад, реплику Лазареве хаљине, посуђе... Добар део материјала потиче са "одбрамбених" тврђава, Козника између Александровца и Бруса, односно Сталаћа код Ћићевца. Али, управо се у Крушевцу сабирала војска за судбоносни окршај Лазаревих 25.000 и Муратових 40.000 османлијских следбеника.

Иако је Маричка битка 1371. године, када је Србија остала без краља Вукашина и деспота Угљеше Мрњачевића (у истој години Србија остаје и без цара Уроша), Косовски бој се узима као симбол страдања.

- Претпоставља се да је нешто мање од 10.000 војника кренуло од Крушевца ка Косову пољу, а пешацима је било потребно од 10 до 15 дана да стигну на Газиместан - указује за "Новости" историчар Горан Васић, директор Народног музеја у Крушевцу. - Војска Вука Бранковића чекала их је практично на својој територији, а Влатко Вуковић је пристигао из Босне по налогу краља Твртка. Знамо да је прво окупљање било у селу Стројинци, на улазу у Јанкову клисуру, друго код Плочника, а треће надомак одредишта.

Крушевљани верују да су њихови преци добили Косовски бој, али да је пораз уследио због немогућности обнављања војних редова и губутка великог владара. Остатак историје је познат и такође, тесно ослоњен на Шаренград, како су Турци називали Крушевац. Један од најелоквентнијих српских владара деспот Стефан Лазаревић је до пунолетства 1393. године, ту владао с мајком кнегињом Милицом, која потом трајно прелази као монахиња Евгенија у манастир Љубостињу код Трстеника, заједно са рођаком, славном Јефимијом. Млади деспот, потом престо сели у Београд.

Свега 30 Видовдана, Крушевац је представљао неку врсту српске, средњовекне престонице. Ипак, један други Видовдан, онај из 1934. године неретко се заборавља.

- Тада је Велики молепствени сабор прогласио Крушевац светим историјским местом, а више од 3.000 верника из целе земље и света који су прослављали Видовдан у Лазаревом граду, обавештено је да ће се у Крушевац долазити на хаџилук - открива за "Новости" режисер Горан Ерчевић, аутор филма "Залог небу" из 2014. године, посвећен историји славног Споменика косовским јунацима на истоименом тргу. - Владика Николај Велимировић и владика нишки др Јован одржали су тог дана велике беседе пред верницима, а Крстан Новаковић, тадашњи председник Општине захвалио се на иницијативи да Крушевац буде централно место где ће се славити Видовдан.

ГРАЧАНИЦА И ГАЗИМЕСТАН

ПОСЛЕ литургије у манастиру Грачаница, централно обележавање Видовдана на Космету биће служење парастоса косовским јунацима крај споменика на Газиместану. Литургију и парастос служиће, према најавама организатора "Видовданских свечаности", Његова светост српски патријарх Иринеј, док ће обележавању Видовдана присуствовати и Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ. Иначе, косовска полиција је најавила повећане мере безбедности уочи и током обележавања најзначајнијег празника за Србе на Космету.

( Д. З.)