Не бледи сећање на Крајину

Древна задужбина Бранковића, манастир Крушедол на Фрушкој гори, у суботу је пригрлио преко десет хиљада људи који су се из многих крајева Србије, Републике Српске, Македоније, Хрватске... окупили на 11. народно-црквеном сабору "Крушедолска звона".

Крајишници су се поклонили сенима оних који су, 1995. године страдали у хрватском нападу на Западну Славонију, али и свих жртава ратова од 1991. до 1999. године и свих својих земљака који су, у међувремену умрли у чемеру избеглиштва.

Срели су се пријатељи, познаници и бивше комшије из крајева одакле су протерани, и где су им почупани корени, спаљене цркве и домови.

- Запалила сам свећу за покој душе супруга и сина, који су изгинули у "Олуји" - прозборила је кратко Милева Крстић, ходајући једва са штапом, држећи под руку ћерку. Већ загазила у осму деценију живота, дрхтавим гласом каже, сећања јој не бледе, када су морали да напусте родни Обровац и упуте се према Србији. Скућила се у Сврљигу, али родни крај никада није заборавила.

У препуној манастирској цркви, која је била тесна да прими све Крајишнике расуте по целој земљи, парастос свим српским жртвама служио је епископ сремски Василије, уз саслужење свештенства Српске парвославне цркве.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ Манастирска порта била мала да прими све вернике,фото С.Костић

- Овај црквено-народни сабор је симболичан наставак саборовања Срба који су се овде одржавали у 18. веку, све до 1716. године. Манастир Крушедол је светиња стара пет векова, с њим трајемо и желимо да опстанемо, да у Србији, својој новој домовини наставимо да негујемо обичаје и традицију из старог краја. Последњих година је све већи број оних који долазе на Сабор, а ове године има посебан значај, јер се ове године обележава седам векова од оснивања манастира Крупа у Далмацији, чију је изградњу започео краљ Милутин, а завршили Бранковићи, ктитори овог прелепог манастира - нагласио је Милојко Будимир, председник асоцијације удружења избеглих и прогнаних.

Са овог сабора упућена је и порука да се рат никад не понови, да се живи у миру и слози.

БРИСАЊЕ СРБА

- Ако узмемо податак да је 1991. године било око 800.000 Срба, после прогона "Бљеска", "Олује" и осталих изганстава, те брисања којих имамо последњих година, када је избрисано око 68.000 Срба, на следећем попису 2021. године, сигурно је да ће ова бројка бити мања од 100.000. Хрватска је физички истерала Србе, а сада је почела и да их брише, а они губе своје боравиште - истакао је Милојко Будимир, председник асоцијације удружења избеглих и прогнаних.

ГОСТИ Званичници Сабора, фото С.Костић

"БЉЕСАК"

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас" у "Бљеску" је 1.и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, а више од 30.000 напустило је своја огњишта. Права истрага о тим злочинима, нажалост, никада није отворена, рекао је палећи у крушедолској цркви свеће за помен страдалима, Саво Штрбац, директор тог центра.