Африканка се удала у Србији: У Дубони сам први пут видела снег

Милен Естел Бонјоје Дивонги (26) постаће Српкиња. Макар држављанством, иако јој у венама тече крв афричког народа Батанга. Млада Африканка није сањала да ће је случајни сусрет са Ивицом Младеновићем, на улицама двомилионске Дуале у Камеруну, "преселити" на други континент, у Србију и село Дубона, надомак Младеновца.

Која је вероватноћа да у граду, који званично има два, а незванично четири милиона становника, на улици налетите на сродну душу? У случају овог пара - стопроцентна.

- Срели смо се на раскрсници - кроз смех каже Ивица Младеновић (37) из Дубоне кога је 2015. посао ненадано одвео у Камерун.

Објашњава да у највећем камерунском граду Дуали, због гужви у саобраћају, по десет минута чекате у месту. Његовом аутомобилу, док је чекао на раскрсници, пришла је непозната девојка, и замолила за помоћ.

Најпре, није разумео мешавину француског и енглеског, нити о чему говори. Осмехивао се, јер је навикао да тамо жене слободно прилазе мушкарцима, а он је, беле пути, био свакако занимљивији.

- Видела је на ауту лого компаније за коју сам радио, а у којој је желела да конкурише за посао, и замолила ме је да узмем њену молбу са биографијом. Потпуно затечен, узео сам документа, и тако је почело.

Случајна пролазница је тако ушла у његов живот. Не могу да се договоре око тога ко је кога завео, али су сагласни у одговору да су почели да се забављају тек након што су добили благослов њених родитеља.

Док је Ивица радио, Милен је приводила крају студије на Факултету за економију и бизнис. Крајем 2016. је дипломирала и добила звање инжењера у области људских ресурса. У исто време, Ивичин једногодишњи ангажман у Камеруну је истекао, и морао је назад, у Србију.

фото Н.Живановић

Иако су многи мислили да ће се српско-афричка љубавна прича ту и завршити, Милен је решила да због Ивице одбије понуђени посао у хидроелектрани, и спакује кофере за други континент.

- Одлучила сам да пођем за Ивицом, иако нису сви у мојој породици били за то. Родитељи су сматрали да у Камеруну имам шансе за лепу будућност. Помолили смо се заједно, и ево ме данас овде - прича симпатична Милен.

После двомесечних перипетија са прибављањем визе преко Нигерије, јер у Камеруну не постоји наша амбасада, Африканка је имала у рукама карту у једном правцу. Сама је кренула на "лет у непознато" дуг 18 сати и 11.000 километара. Плашила се хоће ли љубав моћи да помири све разлике. Страховала како ће савладати језик, климу, менталитет.

"Егзотични" становник села одмах је побудио пажњу.

Иако је, по сеоским мерилима, Ивица одавно требало да се жени, сви су одушевљени снајком. Ивичина породица труди се да јој угоди.

Милен је приморана да "проговори српски", док се многи са њом споразумевају опробаном методом: кад не знате страни језик, говорите што гласније.

- Доста речи не разумем, српски је тежак, али учим - каже на енглеском, а онда на српском додаје - полако, полако.

Нада се да ће га за годину дана савладати, јер је вишејезичност за њу готово урођена. Говори француски и енглески, као званичне језике Камеруна, али и батанга - језик народа коме припада. Разуме и многе од 270 различитих афричких језика који се говоре у њеној домовини!

Осим многих културолошких шокова, за младу Африканку један од највећих ипак је био "температурни" шок, посебно када се жива у термометру спустила на нулу.

- У Камеруну се температура не спушта испод 25, а овде је било тренутака када сам мислила да ћу умрети од хладноће!

Фото Приватна архива

Априлска суснежица је за њу, каже, била скоро па природни феномен, јер је први пут у животу видела снег.

Ивица и Милен кују планове. Она прижељкује да предаје француски или енглески, или ради посао у својој струци.

Ових дана ишчекују да се њена документа преведу како би се венчали, након чега ће предати захтев за српско држављанство. Планирају и црквени брак, али ће се пре њега, Милен најпре крстити у сеоској цркви у Дубони, по православним обичајима.

НИЈЕ ПРАСЕ ЗА МОЈ СТОМАК

Док се привикава на људе, Милен упознаје овај део Србије и учи да кува српска јела. Храна јој је изазов. Недостају јој афричке зелене банане и "плодови" Атлантског океана, па полако дегустира српску трпезу.

- Не могу да се навикнем. У Камеруну једемо углавном рибу. За Ускрс сам јела прасе са ражња, и мој стомак није био срећан - каже кроз осмех.

БАТАНГА НАРОД

Милен је рођена у селу Триби, а њена породица припада народу Батанга. Најмлађе је дете у породици, а има петоро браће и сестара.

- Батанга племе има неке сличне традиционалне породичне обичаје какви су у Србији били пре пола века. Патријархални су, поштују оца и мајку, и друге људе - прича Ивица.

У породици Бонјоје-Дивонги дочекали су га, каже, баш као што би зета дочекали и овде.