Војвођанске приче: Песма с фелером - на увце

КАДА би стизао у црним лакираним каруцама са четворопрегом гиздавих чилаша, послуга чувене новосадске гостионице “Код Камиле” истрчавала је на улицу да дочека уваженог госта - Лазу Гециног из Сентомаша, данашњег Србобрана. Док је Лазар Дунђерски, син велепоседника Гедеона Геце и отац лепе Јелене - Ленке, несуђене љубави песника Лазе Костића, достојанствен и отмен улазио у кафану, из тамбурашких жица су се разлегали звуци мелодије “Сентомашу, Лазо, хеј”. То је била омиљена песма богатог и моћног Лазе, индустријалца и трговца, који је, кад год би му послови дозвољавали, навраћао у “Камилу”, омиљено стециште уметника, политичара и пословних људи.

Најпознатији гости “Камиле” били су песници Лаза Костић, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај, драмски писац Коста Трифковић, Светозар Милетић, вођа Српске народне слободоумне странке, Јован Ђорђевић, оснивач и управник Српског народног позоришта у Новом Саду и популарни глумци СНП Лаза Телечки, Димитрије Ружић и Мита Михаиловић Барон.

Песма “Сентомашу, Лазо, хеј” била је једна од најслушанијих и најпеванијих у другој половини 19. века, у тадашњем Српском Војводству.

- Газда “Камиле” је пред долазак Лазе Гециног знао довести оркестар славног Андре Остојића из Сентомаша, јер у Војводини није било банде која је песму “Сентомашу, Лазо, хеј” могла извести као Андра са својим тамбурашима - сведочио је витални деведесетогодишњак Миленко Манојловић, звани Бабача, који је и сам, као члан овог оркестра, свирао пред Лазом Дунђерским.

Славна одбрана Сентомаша на старим гравирама

Песму су изводили многи певачи, а најпознатија је у интерпретацији Саве Лудајића, Предрага Цунета Гојковића и Нестора Габрића. Сви извођачи у песми помињу Лазу, али је србобрански професор књижевности Миливој Туторов објаснио да је у интерпретацији текста направљена грешка.

- “Сентомашу...” је била драга песма Дунђерског, па се зато мисли да је њему била и посвећена. Али није тако, јер је песма настала у славу херојског Србобрана, тадашњег Сентомаша, који је пао у бици 3. априла 1849. године за одбрану Српске Војводине у оквиру Хабзбуршке монархије. Сентомаш је под налетом мађарске војске био сравњен са земљом, порушен и спаљен. Погинуло је више од 5.000 душа. Пошто је угушена револуција, становништво се почело враћати на згаришта својих домова и Сентомаш је васкрснуо - предочио је професор.

Према његовим речима, Сентомаш је после 1849. подсећао на лаз.

- Та реч у брдовитим крајевима означава крчевину, или раскрчено земљиште, а у Шумадији пропланак. Требало је много труда да војвођански градић, претворен у рушевине, постане лаз. Зато у песми која је потекла из народа није “Лазо, хеј”, него “лазу, хеј”. Тога је био свестан и Лаза Дунђерски, али он је песму волео као и сви Сентомашани. Она га је подсећала на трагичне дане револуције, које је проживео као шеснаестогодишњак - растумачио је Туторов.

Сентомашка битка, слика Александра Муринског

ИМЕ ВАРОШИ ПО ШАНЦУ

СРБОБРАН је носио име Сентомаш (Св. Тома) до 1918, а назив је коришћен и током мађарске фашистичке окупације од 1941. до 1944. Данашњи назив добио је по шанцу који је током револуције 1848/49. изграђен за одбрану насеља. У том шанцу борили су се добровољци из Србије (под вођством војводе Стевана Петровића Книћанина), па је назван “србијански”, а касније “србобрански”.

Сто момака, двеста девојака

Сентомашу, лазу, хеј,

Сентомашу, мали Цариграде, хеј,

лазу, хеј.

У теби се, лазу, хеј,

у теби се соколови легу, хеј,

лазу, хеј.

Сто момака, лазу, хеј,

сто момака, двеста девојака, хеј,

лазу, хеј.

Из кафане “Код Камиле” истрчавали да дочекају Лазу Гециног

Сто момака, двеста девојака, јер су у борбама за Сентомаш највише изгинули млади мушкарци, па је потом, годинама, у Сентомашу према стотину момака било двеста, а можда и триста девојака - објаснио је проф. Туторов.