Срби у Албанији певали нашу химну

Лоша вест проструји готово брзином светлости. Добра - остаје на маргини. Судбину ове друге умало да доживи посета једне српске делегације Албанији. Као и посета, отуда најјачих привредника Србији, током протеклог београдског самита.

О томе разговарамо са Миланом Ђурицом, народним послаником и привредником који је био део ових значајних сусрета. Најпре у Албанији, потом у Београду, где је угостио представнике албанске Уније трговинских и индустријских комора и делегацију албанског Агробизнис савета који окупља 24 организације из те области. Сви су били учесници Економског форума, а у престоницу Србије допутовали су са Едијем Рамом, премијером Албаније. Обе делегације предводили су челни људи Уније и Савета: Иљир Жила и др Енвер Феризај.

- Непосредно пре Самита, био сам у Скадру, Тирани и Фиру, као део трочланог тима Одбора за дијаспору Скупштине Србије - уводи нас у причу Милан Ђурица. - Сусрет са албанским привредницима, после низа разговора са представницима српских заједница у нашим удружењима, отворио нам је могућности за послове на тамошњем тржишту. Посебно је, међутим, значајно да су отворена врата за брже и боље решавање положаја нашег народа у Албанији, који се нада да ће новоуспостављеним односима на нивоу председника влада двеју држава, бити извеснији њихов опстанак и развој, неговање српских националних вредности. Да ће донети нови, бољи живот. Лед је пробијен. Привреда руши најтврђе баријере, успоставља нове мостове сарадње. Језик привреде сви разумеју. И, из Албаније стижу нови позиви за нове сусрете и послове.

делегација Одбора за дијаспору Скупштине Србије у којој су, са Ђурицом, били и председник Одбора др Јанко Веселиновић и члан Александар Чотрић, дочекана је у Фиру, на тридесетом километру од Тиране - српском химном. О том сусрету, Милан Ђурица прича:

- Кад су запевали “Боже правде”... Када смо видели ту децу која уче српски, у школи коју је сам организовао Екрем Дуљевић, у једној учионици у својој кући... То је било тако потресно да се никада не може заборавити. И тада сам себи обећао оно што могу, а то је да ћу овој деци испунити жељу. Да посете Београд. Да им помогнемо да трају на путу предака који су им оставили у завет да не забораве свој језик и отаџбину.

Милан Ђурица казује да је отворен пут за, до сада, прилично затворено албанско тржиште и тамошњи скроман привредни развој. И једно и друго, сматра он, последица је вишедеценијског затвореног система као исто толико замрзнутих односа између две земље.

- Привредници из Албаније, за мене помало и неочекивано, с посебном спремношћу и јаком жељом, одлучни су кад је реч о сарадњи. Свесни су, као и ми: када смо тако близу, не треба да будемо и тако далеко.

Наш саговорник каже да је, свуда, наша делегација у Албанији наилазила на добродошлицу. Чак, у неком смислу и ограђивање од политике, коју, према Србији, има Приштина.

- Привредник сам, и не бих желео да улазим у било какве политичке приче - наглашава Милан Ђурица. - Тамо где сам био говорио сам да је већ време у коме привреда и посао узимају главну реч. Да је то настојање и нашег примијера и Владе. Такав је био и разговор и договор са делегацијом из Тиране у Београду, током Самита. Показали смо какви смо домаћини. Сад треба да се потврдимо какви смо и у послу. Сматрам да смо схваћени, јер је убрзо после Самита уследио и позив да, највероватније у марту, поново отпутујемо тамо како бисмо уговорили конкретне послове који могу да буду на обострану корист двеју држава.

Указујући на то да се ова шанса никако не би смела пропустити из више разлога, Ђурица упућује да је повезивање људи од привреде и насушна потреба за нашу, до сада маргинализовану бројну српску заједницу у Албанији, која се терета наслеђа бивше затворене земље а њихове домовине може ослободити само уз помоћ отворене отаџбине Србије.

- Наша посета, потом посета албанске делегације током Самита нашем народу у Албанији, загрејала је срца. у Министарству културе у Тирани сагласили смо се с просветним властима да ће српска деца, у школама, имати допунске часове српског језика. А од наше државе да ће у Фиру градити школу... Свуда смо наишли на разумевање и подршку. А то је, ваљда, и логично, јер смо и ми дошли са добрим намерама. Све ми то даје за право да закључим: време и клима који су успостављени за време бивших режима већ су иза нас.