Ђаволи остали у резерви за чуда

СРПСКИ кандидат у избору за нових седам светских чуда природе, Ђавоља варош, није ушао у ужи избор међу 28 кадидата. И мада су “Ђаволи” сакупили више гласова него што Србија има становника, то је било довољно да се пласирамо на такозвану резервну листу, међу 43 кандидата са свих меридијана.
Међу финалистима, који су засенили стотине кандидата широм платнете, нашли су се - река Амазон, Анђеоски водопади у Венецуели, Мртво море, острва Галапагос, Велики кањон у САД, Корални спрудови у Папуа Новој Гвинеји и Аустралији, Килиманджаро у Танзанији... Током ове и делом идуће године гласаће се за избор седам нових чуда природе са листе финалиста, а коначни избор званично ће бити проглашен идућег лета.
Организатори објашњавају да се ни пласман на резервну листу не може сматрати неуспехом, јер ће ови кандидати уживати подршку Специјалног комитета за спровођење даљих кампања и промоција вредности, лепоте и значаја ових предела, знамења, регија... Чак ни гласање није заустављено, па се трка за бољу позицију и даље наставља. Више гласова доноси бољи пласман на резервној листи.
- Првих седморо са резервне листе има шансу да уђе међу финалисте ако неки од 28 кандидата буде суспендован, дисквалификован или уколико се сам повуче - стоји у образложењу.
“Ђаволи” су на петнаестом месту ове листе, а испред нас су се нашли Оаза Ал Хаса у Саудијској Арабији, резерват Асканија нова у Украјини, пустиња Атакама у Чилеу, “Азурни прозор” на Малти, Бјеловешка прашума на граници Пољске и Белорусије, Чикамока кањон у Колумбији, Божићна острва у Индијском океану... Са нешто мање гласова од српског чуда на овој листи су се нашли грчки Олимп, језеро Титикака, Бледско језеро у Словенији, Хан сур Лис пећине у Белгији, долина Дуоро у Португалу, Национални парк Казиранга у Индији, Афродитин камен на Кипру, пећина Врело у Македонији...
Током двогодишње борбе Ђавоље вароши да уђе у финале подршку нашем кандидату пружила је већина државних институција, а што је најважније и сви грађани.
Управо захваљујући гласовима грађана Србије Ђавоља варош је чим је листа први пут објављена избила на прво место! Листа је објављена за Светог Николу 2007. године, а организатори су зачуђени одмах приметили нашег кандидата.
Први званичник који је подржао „ђаволе“ био је Верољуб Стевановић који је „наредио“ читавој крагујевачкој администрацији да гласа. Поред „Вечерњих Новости“, које су од почетка пратиле кампању Ђавоље вароши, на промоцији је највише учинио Жика Николић у популарној „живој“ емисији „Жикина шареница“.
Иначе, још се не зна ко ће бити домаћин свечане вечери када ће 2011. године бити проглашено Седам светских чуда природе. Организовање ове церемоније било је понуђено и Београду, али из наше земље нико није одговорио.      

ИПАК (НЕ)УСПЕХ
“ЂАВОЛЈА варош“ није ушла у финале седам светских чуда природе, али кандидат Србије је ипак победник.
Овако се у уторак коментарисало крај Ђавољег потока где су се уз звуке трубе, балоне и конфете чекали резултати избора за нова светска чуда природе.
- Србија није у уторак постигла успех, али је успех постигнут у претходне две године - казала је Весна Раца из Туристичке организације Србије. - Ђавоља варош је успела да уједини Србију и да од непознатог локалитета постане најпопуларнија дестинација. Зар то није успех?
Читаво преподне у уторак се са стрепњом чекала вест да ли су “ђаволи” ушли у финале, а званичници, туристи и грађани Куршумлије пристизали су у колонама на локалитет. Поред Црвених потока окретали су се јагањци, пила “Пролом” вода и одјекивала музика.
- Победнички дух влада Ђавољом вароши, без обзира што резултати нису какве смо очекивали - каже Ивица Радовић у Министарству екологије. - Ђавоља варош је победник на свој начин. Предлажем да позовемо оне који су проглашени за боље од нас, па нека дођу победници да виде и кажу: “Тешко мени до Бога милога што победих од себи бољега!”

УГОВОР
ДА је Ђавоља варош ушла на листу финалиста морали бисмо да потпишемо уговор са организаторима. То би значило да нико не сме да се слика и објављује фотографије без дозволе организатора избора. У том случају би део прихода свих оних који на било који начин зарађују од Ђавоље вароши ишао организаторима избора у Цириху

КИЛИМАНДжАРО
Највиша афричка планина вулканског порекла и налази се на северу Танзаније. Највиши врх - 5.895 метара. У подножју има тропску климу, на врху алпску. Снежна граница је на висини од 4.600 метара.
АНЂЕОСКИ ВОДОПАД
Највећи водопад на свету, а налази се у Венецуели. Он у ствари представља вертикалну реку понорницу која извире из тунела, потпуно голе и неплодне висоравни. Висок је 979 метара, а због сталних ветрова увек је у измаглици. Открио га је амерички пилот Джими Анђел 1933. године и по њему је овај водопад и добио име.
СТЕНА УЛУРУ
Камено брдо је највећи камени монолит на свету смештен у Аустралији. За Абориджине је ова древна црвена стена одувек била свето и мистично место, а данас је прерасла и у национални симбол.
ЦРНА ШУМА
Једна од најпопуларнијих дестинација у Немачкој, са прелепим шумовитим гребенима и падинама. Највиши врх овог планинског предела, Фелберг, је на надморској висини од 1.493 метра.
АМАЗОН
Извире на Андима, Перу и за њега се тврди да је најдужа река на свету. Са изворном реком Укопли, дужина му је 7.100 метара. На његовим је обалама подигнуто шест градова.
МРТВО МОРЕ
Слано језеро из којег вода не истиче. Велико је 600 квадратних километара и део је Јорданског јарка. Мртво море је најниже смештено језеро на Земљи, али није истовремено и најдубље. Дно језера је на минус 794 метара надморске висине.
ВЕЛИКИ КАНјОН
Најдубљи и највећи кањон на свету. Налази се у северозападној Аризони. Дуг је 446 километара, широк 29 километара и дубок 1.500 метара. Велико пространство је проглашено националним парком, кога посети око четири милиона туриста годишње.
ГАЛАПАГОС
Острва у Тихом океану, 1.000 километара западно од обале Еквадора. Састоји се од 13 великих острва, 17 мањих и око 43 хриди вулканског порекла распростртих на 9.000 квадратних километара. Највеће од њих је Изабела и има облик морског коњића.