Нордијски модел рецепт за Балкан

НОРДИЈСКИ модел сарадње све чешће се помиње као рецепт за интеграцију балканских држава. На дневни ред поново га је ставио председник Александар Вучић, приликом недавног сусрета са шефицом дипломатије Норвешке Ине Ериксен Сореиде.

Регионално повезивање, упркос тренутно лошим односима у региону, све је важнија тема, посебно у светлу унутрашње кризе у ЕУ, која је пуноправно чланство у Унији претворила у покретну мету. Како каже Александар Попов, копредседник Игманске иницијативе, иако се помињу различити модели сарање, нордијски је најлакше прилагодити околностима на Балкану:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ударом на Србе руше дијалог!

- Пре свега, нордијске државе, упркос блиској сарадњи, имају низ међусобних разлика - нису све чланице ЕУ, нису све у НАТО, нити све користе евро - каже Попов. - Оне су географски веома блиске и повезане. Такође, у историји су имале међусобне сукобе, као што је то случај и са земљама нашег региона.

Према идеји коју је још пре осам година изнела Игманска инцијатива, иницијално језгро повезивања на Балкану требало би да буду четири државе - Србија, Црна Гора, Хрватска и Босна и Херцеговина. Сарадња би требало да буде успостављена најпре на парламентарном нивоу, по узору на Нордијски савет, који чине посланици из националних скупштина Данске, Финске, Норвешке, Исланда и Шведске, као и из аутономних области Фарских Острва, Гренланда и Оландских Острва.

Попов сматра да је политичка ситуација у региону таква да је тренутно тешко очекивати озбиљније кораке ка успостављању сарадње по нордијском моделу.

- Односи међу државама су лоши, у БиХ не успевају да фомирају институције, у Србији је опозиција ван парламента - каже Попов. - Да би се кренуло ка сарадњи и превазилажњеу несугласица, неопходно је да најпре лидери покажу добру вољу за тако нешто.

Он сматра да би, управо због великог међусобног неповерења, прве кораке требало правити у областима где се најлакше могу наћи заједнички интереси. Као пример наводи усклађивање прописа у области рада и могућност стварања заједничког тржишта рада, уз поштовање договорених квота.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОДЛУКА БРИСЕЛА О НАШИМ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА: Да ли је Србија очекивала више од отварања једног поглавља?

САВЕТ МИНИСТАРА

ПОРЕД Нордијског савета, сарадња ових земаља успостављена је и на међувладином нивоу, за шта је задужен Савет министара, основан 1971. године. У раду Савета учествују премијери земаља чланица, мада у пракси одговорност делегирају министрима за нордијску сарадњу. Иако нису све нордијске земље чланице ЕУ, њихови представници састају се уочи заседања Европског савета и чланице Уније практично заступају интересе читавог региона. На тај начин они јачају и своју позицију у оквиру Уније, али и у међународним односима генерално.