Земан: Срби још на Косову пољу бранили европске вредности

КАДА погледате историју Европе, био је то, у ствари, непрекидни рат са муслиманима. Управо то је Србија доживела на сопственој кожи, између осталог и на Косову пољу.

Тврди ово, у ексклузивном разговору за "Вечерње новости", говорећи о мигрантском притиску на Европу, председник Чешке Републике Милош Земан.

Политичар је то старог кова, великог знања и образовања, огромног искуства, и без длаке на језику. Светски мондијализам и глобализам нису га дотакли. У земљи двораца зову га народни председник, масе га воле, али га у прашком интелектуалном "кругу двојке" не подносе. Међутим, ни чешки председник не улаже никакав напор да се допадне прашко-бриселској елити.

И они који га критикују, и други, који га обожавају, слажу се у једном - улогу председника државе обавља пуном снагом, агилношћу невероватном за једног 73-годишњака. Уколико није у посети некој од светских престоница, готово је сигурно да је неки планетарни челник допутовао у Праг или да Земан обилази земљу коју води, и најмања места.

Новинаре не воли и не цени. С медијима комуницира на само њему својствен начин, провокативно, често на ивици ножа. Када су га пре неколико месеци на конференцији за новинаре упитали да ли је тачно да је руски шпијун, одговорио је на течном руском: "Ја сам шпијун Владимира Путина лично!"

На молбу "Вечерњих новости" за интервју, док се разговара о његовој евентуалној посети Србији, одазвао се радо и без оклевања.

О мигрантској кризи, којом смо почели разговор, има јасан став - уверен је да је њихов долазак у Европу организован.

* Мислите ли да прете нови избеглички таласи са Блиског истока? И колико су мигранти реална опасност за Европу?

- Не само са Блиског истока, јер већина миграната данас долази из Африке, као прво. А као друго - да, говори се о томе да је у Африци за миграцију у Европу већ припремљено минимално неколико милиона људи. Због тога што је реч највећим делом о муслиманима, чија је култура неспојива за европском, не верујем да је могућа њихова асимилација.

* Србију је стално притискала, па и уцењивала ЕУ када су у питању Косово или Република Српска. Како бисте ви реаговали када би таквим уценама била изложена Чешка Република?

- Сваком уцењивању треба се супротставити одмах на почетку, јер уколико устукнете пред уцењивачем, нећете га примирити, већ ће имати све веће и веће захтеве.

* Поново ћете се кандидовати за председника Чешке Републике, избори су у јануару следеће године. Шта бисте још желели да учините у политици?

- Основни задатак не само чешког председника, већ и свих других, јесте да штите националне интересе своје земље. Председницима мањих и средњих земаља је нешто теже да то раде него онима који су на челу великих сила, али, ако то имамо у виду, веома сам задовољан оним што сам учинио током првог мандата, и хтео бих да са тим наставим и у другом.

* Вероватно сте једини председник земље чланице ЕУ који има одличне односе и са Владимиром Путином, и са Доналдом Трампом, и са кинеским председником Си Ђинпингом. Због тога сте често критиковани у својој земљи. Како се осећате када вас етикетирају, рецимо, као "Путиновог човека"?

- Уопште о томе не размишљам, не обраћам пажњу на то. Један од мојих пријатеља, бивши министар културе Павел Достал, својевремено ми је рекао: "Милоше, увек се сети да се са домарима не расправља." А људе које помињете сматрам обичним интригантима, треба их игнорисати.

* Можете ли нешто више да кажете о свом односу према Русији?

- Одређен је тиме што је Русија наш значајан трговински партнер, а мој интерес је да подржим економску дипломатију и да имам добре односе са свим, понављам - свим значајним земљама. Шарл де Гол је то називао стратегијом свих азимута.

* Једини сте председник у Европи који је пре америчких избора подржао Доналда Трампа. Како сада оцењујете његову политику?

- Наравно да ћу још сачекати са оценама, али засада се чини да ради оно што је бирачима обећао пре избора.

фото Танјуг/З.Жестић

* Како гледате на такозване обојене револуције?

- Као на обичан бесмисао и покушај да институције типа Сорошевог универзитета и сличне мењају системе у низу земаља, што називају извозом демократских вредности. Али демократија се не извози, демократија расте из домаћих корена. Засада су се све обојене револуције, од оних у арапском свету, до оних у, на пример, Украјини, Грузији и другде, завршиле потпуним неуспехом.

* Плашите ли се да би нешто слично могло да се догоди и у Чешкој уколико победите на изборима?

- Већ сам једном победио на председничким изборима у Чешкој, и то се није догодило. Морам, међутим, да признам да је било неколико неуспешних покушаја, када се у Прагу окупило неколико стотина галамџија, и то је било све.

* Били сте недавно у Кини, како оцењујете ту посету? А колико пројекат новог Пута свиле може променити геополитичке перспективе овог дела Европе?

- Геополитичке перспективе не толико, али нови "Пут свиле" је највећи инфраструктурни пројекат у модерној историји људства и процењује се да ће вредност те инвестиције бити дванаест пута већа од средстава уложених у "Маршалов план". То говори о значају те инвестиције, а за Чешку Републику је, наравно, важно да се у тај пројекат укључе њене фирме - грађевинске, машинске, из железнице...

фото Танјуг/З.Жестић

* На који начин би наше две земље могле да се укључе у пројекат "Пут свиле"?

- Чешка и Србија имају добре односе с Народном Републиком Кином, и по томе се разликујемо од неких других земаља чланица Европске уније, које покушавају да Кини уведу ембарго, а не схватају да је Кина данас највећа светска економија и да ће сваки ембарго на крају да се окрене против њих самих.

ФОЛДИНА ЈЕ МОЈ ПРИЈАТЕЉ

* Посланик Социјалдемократске партије у чешком парламенту Јарослав Фолдина недавно је добио државно одликовање из руку српског председника Николића. Шта мислите о доприносу Фолдине односима наше две земље?

- Јарослава Фолдину сматрам за свог пријатеља. И веома ценим његов рад.

ВЕЧИТИ БУНТОВНИК И ОМИЉЕНИ ЛИДЕР

Милош Земан је рођен 1944. године. После завршетка средње економске школе, у време тврдог комунизма у Чехословачкој, због реферата о Масарику било му је забрањено да студира. Радио у фабрици у Колину, а режим му, две године касније, ипак дозвољава студирање на даљину, дописно, на Високој економској школи у Прагу.

До 1989. године, до "плишане револуције", три пута је добијао посао и три пута био отпуштан због својих ставова.

Активно је учествовао у демонстрацијама и свим видовима протеста крајем 1989. Почетком 1990. добија посао у цењеном Прогностичком заводу. Убрзо постаје и посланик Федералног парламента. За председника Социјалдемократске партије (ЧССД) изабран је 1993, и та странка бележи велики раст популарности. Током његовог вођства, постаје најјача партија у земљи. Две године је председник парламента, а 1998. именован је за премијера.

С места председника ЧССД се повлачи 2001. године, а годину касније одбија да се поново кандидује за председника владе. Кандидовао се 2003. за председника Чешке Републике, који је тада биран у парламенту, али не успева, након чега се повлачи из јавности и излази из партије. Јануара 2013, на првим непосредним изборима за председника Републике, побеђује у другом кругу.

Из два брака има двоје деце - сина Давида, лекара, и ћерку Катерину.