Марковић: Немамо право да кукамо

ВЕОМА ми се свидела биографија Саше Радуловића. Он је човек који је одрастао у Сарајеву, чију породицу рат нимало није поштедео, није се бавио неким ратним бизнисима, већ је успео да се докаже на најтежем пољу високих технологија, од Немачке до Калифорније.

Овако су, укратко, били главни разлози за политичко реактивирање историчара Предрага Марковића, али не у „матичном“ ДС, већ у покрету „Доста је било“. Марковић у интервјуу „Новостима“ поручује да се са Радуловићевим идејама упознао док је бивши министар привреде био блогер:

- Радуловић је радио и у великим корпорацијама, а и сам је оснивао врло успешне фирме. Био је и нека врста финансијског форензичара за тужилаштво и полицију. И све то без икакве политичке или породичне подршке. По томе што је усамљени борац за правду подсећа ме на Таличног Тома, на кога мало личи и по изгледу и уздржаном понашању.

* Шта вас идеолошки и политички повезује са том опцијом?

- Људе које сам упознао око Радуловића повезује самосталност и рационалност у мишљењу, релативно висок образовни профил и каријерна и животна оствареност. Њима политичка функција није једина шанса да нешто ураде са животом. Све што сам чуо од Радуловића односи се на конкретна размишљања, конкретна решења, код њега нема празних фраза, покупљених са кратких курсева о менаџменту или политици, нити великих речи лишених значења. Његове идеје су засноване на искуству, знању и једном рационалном, инжењерском уму.

* Имате ли амбицију да преузмете и неку страначку функцију?

- Не размишљам о томе. Себе сматрам грађанином коме је дужност да буде политички активан. Ако нисмо активни, немамо право да кукамо.

* Демократска странка је позвала бивше чланове и функционере да им се врате. Због чега више не видите себе у ДС?

- Између Бојана Пајтића и Драгана Ђиласа, бирам нешто треће.