НЕСТАЛЕ ПОД МИСТЕРИОЗНИМ ОКОЛНОСТИМА: Осам цивилизација које и данас интригирају научнике

Током историје, бројне цивилизације су доживеле крах - у већини случајева, разлози за то су познати. Астечко царство су, примера ради, уништили шпански конквистадори, а неке од њих нису успеле да се прилагоде климатским променама.

Ипак, има и оних које су нам, поред бројних других ствари, у наслеђе оставиле и мистерију свог нестанка, па стога не чуди што и даље привлаче пажњу археолога и историчара.

1. Цивилизација Маја

Цивилизација Маја била је једна од најнапреднијих у претколумбовској Америци. Захваљујући великим градовима, раскошним трговима, палатама, храмовима-пирамидама, али и врсном познавању астрономије, математике и физике, задивила је и променила свет.

Древне Маје су на врхунцу моћи и утицаја биле током такозваног класичног периода (250. нове ере - 900. нове ере), али су на крају те епохе почеле да мистериозно нестају. Наиме, тада је становништво почело да изненада свргава краљеве, напушта градове и престало је са технолошким иновацијама.

Изнето је неколико десетина теорија о томе шта се уистину догодило. Тако неки историчари, на пример, указују на велике суше, погоршане крчењем шума и ерозијом тла, као подстицај друштвеног колапса, док други кривицу сваљују на епидемије болести, сељачке буне против корумпиране владајуће класе, учестале ратове, слом трговачких путева или комбинацију свега наведеног. Међутим, иако се њихова цивилизација распала, језик и култура Маја су се одржали - процењује се да око седам милиона припадника тог народа још увек живи на и око полуострва Јукатан.

2. Цивилизација долине Инда

Ова, једна од најстаријих светских цивилизација, започела је с изградњом насеља на подручју данашње Индије и Пакистана пре око 8.000 година. До трећег миленијума пре нове ере, заузела је више од 386.000 квадратних миља (999.735 квадратних километара) подручја - много више него њени познатији савременици у Египту и Месопотамији, а чинила је 10 одсто светске популације.

Језик тог древног народа, о чијем се свакодневном животу зна врло мало, ни дан-данас није дешифрован. С друге стране, њихови градови имали су напредан систем канализације и водовода, који је био без конкуренције до римског доба.

Ипак, око 1.900 године пре н.е, цивилизација је почела да необјашњиво пропада. Раније се веровало да је узрок томе била нека инвазија Аријеваца или промена тока реке Инда, али су недавна истраживања показала да је до тога довело појачано деловање монсуна, што је умногоме утицало на пољопривреду. У томе су кључну улогу вероватно одиграли и остали фактори, попут земљотреса или епидемија маларије и колере.

3. Анасази

Анасази, преци Пуебло народа, насељавали су југозападни део данашњих Сједињених Америчких Држава. Током 12. и 13. века изградили су спектакуларна насеља у стрмим литицама многобројних кањона и убрзо потом, нетрагом нестали. Иначе, пронађени трагови канибализма и масакра, као и докази о сечи шума (што је погоршало сушу и глад као њену последицу), указују на природни колапс цивилизације, а међу археолозима се и даље воде жустре дебате о свему томе.

4. Олмеци

Олмеци су насељавали тропске низије у јужном и средишњем делу Мексика. Они су претеча свих каснијих мексичких цивилизација, а познати су по томе што су створили прво писмо у Америци, развили календар, градили пирамиде и измислили пок-та-пок (или поктапок), игру лоптом на живот и смрт, јер би вођа пораженог тима увек био погубљен. Били су непревазиђени у обради камена и створили су гигантске скулптуре глава, као и мале скулптуре од жада.

Нестали су око 400. године пре нове ере - источни део њихове земље је опустео, вероватно због ерупције вулкана, али је популарна и теорија која се тиче инвазије, премда нико не зна ко су нападачи могли да буду.

5. Набатејци

Набатејци, савез номадских племена северозападне Арабије, најпознатији су као градитељи легендарног града Петра, уклесаног у стени, чији је драгуљ свакако ризница Казнех. Од четвртог века пре нове ере остварили су значајну економску и политичку моћ и за разлику од других култура тог времена, нису држали робове. Били су познати по одличном систему наводњавања, који се данас изучава на Универзитету у Јерусалиму.

Током четвртог века нове ере напустили су Петру, али нико са сигурношћу не зна зашто. Као један од највероватнијих разлога наводи се пад зараде од трговине, пошто су главне трговачке руте премештене на север.

6. Микенска цивилизација

Ова цивилизација име је добила по локалитету Микени, смештеном на око 90 километара југозападно од Атине. За њено откривање заслужан је Немац Хајнрих Шилман, који је своје целокупно богатство уложио у археолошка истраживања. У другом миленијуму пре нове ере, словила је за један од најважнијих центара грчке цивилизације.

Протезала се преко два острва и јужног дела копна данашње Грчке, а ширила се освајањем градова попут Пилоса, Атине, Тебе и Кнососа. Помиње се у бројним митовима, укључујући и онај о краљу Агамемнону, који је био командант грчке војске у Тројанском рату.

Некада је била доминантна поморска сила, а до 12. века, потпуно је пропала. Претпоставља се да је до тога довео немир између сељака и владајуће класе, ''поремећај'' трговачких путева или пак дорска инвазија Грчке са севера, која се, како сматрају неки историчари, можда никадa није догодила.

7. Кмерско царство

Кмерско царство створено је 802. године из краљевства Ченла, на чијем је месту данас Камбоџа. Најпознатије је по Ангкору, који је пао 1341. године. Пропаст царства углавном се приписује инвазијама, куги и/или политичкој нестабилности.

8. Минојска цивилизација

То античко друштво, настало на острву Крит, постојало је од 3.000. до 1.000. године пре нове ере. Иначе, у грчкој митологији, Миној или Минос је био чувени краљ Крита, а по њему је Минојска цивилизација и добила име. За Атињане је представљао окрутног тиранина који је жртвовао животе њихове деце Минотауру (пола човек а пола бик). У стварности, Минојци су били прва позната цивилизација у Европи, иза које су остале разрушене палате и артефакти пронађени у њима.

Њихов писани језик је линеарно А писмо, које је касније замењено линеарним Б, а оба су базирана на пиктограмима. Стручњаци верују да је крају те заједнице допринела вулканска ерупција на острву Тера (сада Санторини), иако постоје докази да је преживела. Свакако, ако и није ''збрисала'' становнике, вероватно је уништила биљни и животињски свет, што је резултовало глађу.