Преговори са синдикатима о минималцу током августа

Преговори Уније послодаваца Србије са синдикатима о минималцу почеће током августа пошто ће у септембру у оквиру Социјално - економског савета бити разматрана висина минималне цене рада за 2020, кажу у УПС-у.

УПС је током јула традиционално реализовао консултације и истраживање ставова послодаваца са циљем да се сагледају ставови привредника по питању висине минималне цене рада у Србији.

Предложени износи минималне цене рада крећу у распону од 160 до 300 динара по радном часу, али је највећи број привредника предложио раст од 10 одсто уз пореске олакшице које очекују, показују резултати истраживања које је објавио УПС.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Вучић: До краја године просечна плата ће бити 510 евра

У складу са Закона о раду, минимална цена рада утврђује се одлуком Социјалноекономског савета, уз обавезу да се нарочито узму у обзир параметри - трошкови живота, кретање просечне зараде у Србији, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице, стопа незапослености, кретање запослености на тржишту рада и општи ниво економске развијености земље.

Минимална цена рада не може се утврдити у нижем износу од минималне цене рада утврђене за претходну годину.

Саговорници у истраживању су били власници и директори предузећа, директори људских ресурса у компанијама, предузетници као и председници пословних удружења.

Добијени резултати показују да се ставови послодаваца у великој мери разликују и док привредници из сектора текстилне индустрије и трговине сматрају да нема основа за раст минималне цене рада, послодавци из прерађивачког сектора сматрају да минималац треба повећати, али за онај проценат за који буду растерећени пореза и доприноса на зараде.

Простора за раст зарада има највише код послодаваца који пословну делатност обављају у Београду или на територији Војводине, док је најмање очекиван раст зараде код послодаваца у Источној и Јужној Србији, где свега 10 одсто анкетираних послодаваца сматра да је могуће повећати минималну цену рада.

Према добијеним одговорима, 46 одсто анкетираних привредника је заузело позитиван став према расту минималне цене рада од чега 22 одсто условљено умањењем пореза и доприноса или увећањем неопорезивог дела зараде.

Позитиван став су у највећој мери заузели привредници из сектора микро и малих привредних друштава док је свега 30 одсто великих и средњих компанија позитивно оценило раст минималца, највише страних инвеститора.

До сада се показало да је један од кључних разлога који утичу на висину плата у приватном сектору, а посебно код привредних друштва која се баве производњом, најчешће текстилном индустријом, нелојална конкуренција.

Из тог разлога велики број послодаваца истиче неопходност јачања инспекцијских институција, а посебно њихове контролне функције уз оштрије казнене мере и равноправни статус свих привредника без изузетка и привилегованих привредних друштава.

Према оцени послодаваца на раст, не само минималне цене рада, зарада у приватном сектору генерално посматрано највише може утицати повећање неопорезивог дела зараде и смањење пореза и доприноса које би по њиховом мишљењу уз бескомпромисну борбу са “радом на црно” проширило лепезу буџетског захвата и допринело већем приходовању државе.

Такође, бројни парафискални намети и неуједначеност локалних дажбина неповољно утичу на развијање привредног амбијента.

Сва истраживања која су рађена у последних пар година у сарадњи са послодавцима за закључак су имали повећан број дефицитарних занимања, недостатак кадрова на тржишту рада и образовни систем који не прати промене на тржишту рада.

Број оглашених позива за запослење је у порасту, чак је за 35 одсто већи у односу на претходни период, док је број просечних пријава по огласу у паду.

У том смислу нису чудни коментари послодаваца који сматрају да у оваквим околностима минимална цена нема смисла и да је тржиште то које формира цену рада, наводе у УПС-у.

Према мишљењу послодаваца, решења која могу у великој мери утицати не само на раст минималне цене рада у Србији већ и на укупан привредни амбијент се могу посматрати кроз политику смањења високих трошкова пословања, кроз умањење стопе пореза и доприноса на зараде и повећањем неопорезивог дела зараде, што би се државном бужету надокнадило кроз имплементацију ефикасног модела контроле, санкционисања и неселективне борбе против "рада на црно".