Табаковић: Куповина злата учвршћује стабилност

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да висок ниво укупних девизних резерви, какав има Србија, представља гарант способности наше земље да одговори на све економске изазове.

"Куповина злата за девизне резерве додатно учвршћује финансијску стабилност и укупну стабилност државе", рекла је она у интервјуу за Телеграф.рс подсећајући да је од 2012. године до данас Србија купила близу седам тона злата за девизне резерве. Она је навела да у овом тренутку располажемо са 20,81 тоном злата или 6,7 одсто девизних резерви. Од суседних земаља само Румунија има веце процентуално уцешце у девизним резервама. "Највеци део златних резерви којима располажемо - 95 одсто, цува се у Србији, у трезору НБС, док се, као наследено стање, остатак резерви злата од 1,01 тоне цува код медународне финансијске организације БИС у Базелу", рекла је гувернерка.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шницла скупља за петину

Она је додала и да НБС откупљује полуге злата из домацих извора, имајуци у виду да се ради о једној од најсигурнијих класа активе девизних резерви и наставице са праксом куповине злата.

Она је навела и да су на домацем девизном тржишту у последње две године присутни притисци ка јацању динара као резултат добрих економских показатеља Србије и перспектива за њен даљи развој.

"Од априла 2017. до сада, динар је ојацао у односу на евро за 5,1%, а НБС је нето купила око 2,8 милијарди евра да би спрецила прекомерно јацање домаце валуте. Јацање динара настављено је у нешто блажој мери и у 2019. години. Динар је током прва цетири месеца ове године ојацао према евру за 0,2 одсто", рекла је Табаковић.

На питање како најбоље сацувати свој новац, каже да је динарска штедња исплативија и у кратком и у дугом року.

"Штедња становништва наставила је да расте и у овој години и достигла је нове највише вредности. Крајем априла динарска штедња износила је 66,8 милијарди динара, а девизна 10,3 млрд евра. Посебно желим да истакнем раст динарске штедње становништва, јер је она знак вецег поверења у домацу валуту. Пошто је у 2018. повецана за 22%, на 61,1 миијарди динара, што је највеци раст од 2013. када су каматне стопе на штедњу биле на знатно вишем нивоу, динарска штедња становништва је наставила снажан раст и у 2019. и за цетири месеца повецана је за 5,7 млрд динара", рекла је табаковић.

Томе доприносе стабилност цена и релативна стабилност девизног курса, виша камата на динарску у односу на штедњу у девизама, као и повољнији порески третман динарске штедње.

Она је рекла и д аје захваљујући пуној координацији НБС и Владе, отпорност и стабилност наше економије ојацана на трајним основама, што нашу земљу цини привлачном дестинацијом за улагања.