ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД РОЂЕЊА ЕВРОПСКЕ ВАЛУТЕ: У Србију дневно улазило чак 20 милиона евра

ПРЕ тачно две деценије родио се евро, валута која је данас синоним за Европу. Прве три године био је практично “невидљив”, користио се само у обрачунима и електронском плаћању.

Прве новчанице и кованице за ознаком евра у промет су пуштене 1. јануара 2002. године. Тада је, у 12 земаља Европске уније - Аустрији, Белгији, Финској, Француској, Немачкој, Грчкој, Ирској, Италији, Луксембургу, Холандији, Португалији и Шпанији - обављена највећа замена валута у историји.

Укупно је штампано 14 милијарди новчаница евра, а произведене су 52 милијарде кованица новог европског новца.

Иако све земље ЕУ не користе евро као своју валуту, на то су се обавезале законски, уз изузетак Данске која је на референдуму одбила коришћење евра.

У Србију је евро стигао 2002. године, и за кратко време са трона скинуо немачку марку, поставши нова омиљена “резервна” валута у нашој земљи. У еврима се штеди, задужује, рачуна и планира. Постао је својеврсно мерило вредности и нико се више и не сећа да је стартовао као дупло јачи од вољене марке.

ТАКОЗВАНА конверзија страних валута које су увођењем евра престале да важе у Србији трајала је првих пет месеци 2002. године. За то време у нашој земљи је замењено страног новца у вредности већој од осам милијарди немачких марака.

- Од јануара до маја 2002. године спровели смо једну од технички најсложенијих операција у историји Народне банке: замену валута ЕУ које су престале да важе у евро. Током тих пет месеци грађанима је замењено 4,2 милијарде евра, због чега је свакодневно кроз Србију транспортовано преко 20 милиона нове европске валуте. Захваљујући пажљивом планирању и одличној сарадњи са МУП и Војском, цела операција је изведена без иједног инцидента - пише у Годишњем извештају Народне банке Србије за 2002. годину.

Исте године, од 31. марта, евро је постао једино платежно средство у суседној Црној Гори. Тадашње процене немачке централне банке биле су да се на подручју Југославије (у том периоду реч је било о СР Југославији, чије су чланице биле Србија и Црна Гора) налази готово девет милијарди немачких марака.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Евро остаје валута

ОДНОС евра и немачке марке почетком 2002. године био је један према 1,95583. Народна банка Србије први јавно објављени податак о курсу евра има за дан 15. мај 2002. године: средњи курс евра био је 60,667 динара. Истог дана, једна немачка марка вредела је упола мање - 31,0185 динара. Нажалост, цене изражене у еврима нигде нису биле упола ниже, већ су се цифре испред ценовника у маркама само - пресликале.

Курс евра у Србији данас је 118,42 динара, док се немачка марка, иако више није званично средство плаћања, и даље котира на званичним курсним листама, а код нас је на нивоу од 60,54 динара. У земљама ЕУ била је званично средство плаћања до 1. марта 2002. године, када је повучена из оптицаја.

Народна банка Србије и данас котира на званичној курсној листи, уз марку, још 10 сада неважећих европских валута. То су: аустријски шилинг, белгијски франак, финска марка, француски франак, грчка драхма, ирска фунта, италијанска лира, португалски ескудо, шпанска пезета и луксембуршки франак. Разлог је потреба вођења књиговодствених евиденција у банкама.

Марка и данас може да се у централној банци Немачке слободно замени за евро, а у Србији може да се мења само за динаре, и то у двема банкама. Зато не чуди да се сваке године, и дан-данас, у Србији открије бар неколико новчаница фалсификованих немачких марака, које је неко покушао да замени на банкарском шалтеру.

ЗАРАДА ОД ПРОВИЗИЈЕ

МАРКЕ и друге стране валуте које су доласком евра повлачене из оптицаја нису могле бесплатно да се замене за евро. Тачније, доношење кеша у другој валути на шалтер и одлазак за новим еврима грађане је коштало 0,9 одсто од износа. Бесплатна конверзија обављана је само преко штедног рачуна - ако се донета готовина положи у банку и конверзија обави безготовински, провизија се није плаћала. Најскупља опција била је замена марака за америчке доларе или швајцарске франке, када је провизија била 1,2 одсто.