Утврђени лимити за трошење буџета; За инфраструктурне пројекте 30 милијарди више у 2019.

Упутством за припрему буџета у 2019. години предвиђено је значајно повећање јавних инвестиција - 30 милијарди динара више за реализацију инфраструктурних пројеката.

Такође, предвиђено за буџета у 2019. предвиђено је смањење пореског оптерећење рада укидањем доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца и том мером смањује се пореско оптерећење просечне нето плате за један одсто, са 63,0 одсто на 62,0 одсто.

То је наведено у Упутству за припрему буџета у 2019. и пројекцијама за 2020. и 2021. годину, које је донео министар финансија Синиша Мали.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Буџетски суфицит 36,8 милијарди динара у периоду јануар-август

Уштеда за укупну привреду по том основу износи 11,9 милијарди динара, док се нето ефекат на фискални резултат процењује на око девет милијарди динара, објављено је на сајту Министарства финансија.

Циљ је растерећење привреде ради подстицаја расту и запошљавању.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: И пензије паора кројиће буџет

Предвиђено је и смањење парафискалних намета укидањем појединих накнада, уз јединствено законско уређење те области, а процењени губитак прихода по том основу износи око две милијарде динара.

Такође, планира се напуштање тзв. кризних мера које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације.

Укинут је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија уз повећање најнижих пензија до 5,0 одсто у односу на исплаћену пензију у септембру 2018. године.

Ефекти тих мера у 2019. су већи укупни расходи за пензије у износу од 40 милијарди динара.

Фазно се напушта и Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава у делу који је обавезивао јавна предузећа (републичка и локална) да уплаћују у републички буџет износ уштеде по основу смањења плата.

По том основу непорески приходи биће мањи за око 8,5 милијарди динара.

Макроекономским пројекцијама за период од 2019. до 2021. године предвиђена је кумулативна стопа реалног раста БДП од 11,9 одсто, заснована пре свега на повећању домаће тражње.

Тај извор раста је детерминисан како истрајним растом инвестиција, тако и растом личне потрошње услед повећања животног стандарда становништва.

Нешто нижа стопа у 2019. години последица је високо постављене базе у пољопривреди и грађевинарству оствареном производњом током 2018. године.

Оријентација фискалне политике у средњем року јесте одржање ниског дефицита, даље смањење јавног дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту.

фото М.Лабудовић

Растерећењем привреде, пре свега, кроз смањење пореског оптерећења рада, подстиче се раст и отварање нових радних места.

С друге стране, фискални простор омогућио је већу алокацију средстава за јавну инфраструктуру.

Како би се на најбољи начин превазишао инфраструктурни јаз односно побољшао квалитет и квантитет јавне инфраструктуре, потребно је и значајније побољшати систем управљања јавним инвестицијама.

Коначно, стабилизацијом јавних финансија отвара се простор за напуштање кризних мера које су биле примењене током програма фискалне консолидације у протеклом периоду.

Средњорочни правац фискалне политике поставља и оквир буџета у 2019. години.

Буџетом за 2019. годину обезбеђује се благо пореско растерећење рада, стварање повољнијег привредног амбијента одређеним променама код пореза на добит и укидањем појединих накнада кроз јединствено законско уређење тих прихода.

Простор опредељен за јавне инвестиције буџетом за наредну годину приближава се пожељном и потребном нивоу.

У републичком буџету средства опредељена за јавне инвестиције чине 2,9 одсто БДП-а, док на нивоу опште државе који укључује и инвестиције у локалну инфраструктуру опредељена средства чине 3,9 одсто БДП-а.

УТВРЂЕНИ ЛИМИТИ ЗА БУЏЕТСКЕ КОРИСНИКЕ ЗА НАРЕДНЕ ТРИ ГОДИНЕ

Министарство финансија објавило је Упутство за припрему буџета за 2019. и пројекције за наредне две фискалне године у коме су утврђени максимални лимити за сваког буџетског корисника.

Лимити за наредне три године утврђени су за 56 буџетских корисника, а како се наводи на сајту Министарства финансија, у упутству се утврђују смернице за планирање појединих категорија расхода и издатака као и ограничења расхода и издатака корисника буџетских средстава.

Влади Србије у наредној години следује 20, 5 милијарди динара, а лимит за 2020. је 19, 6 милијарди, а за 2021. годину 16, 3 милијарди.

Наредне године за Народну скупштину лимит ће бити 2, 4 милијарди, 2020. 3, 1, а 2021. око две милијарде.

За председника републике лимит за будзет у 2019. је 170.877.000 динара.

За наредне две године, односно 2020. и 2021. лимити су 173.292.000, односно 175. 525.000 динара.

Што се тиче буџета министарстава, највиши лимит за буџет у наредној години имаће Министарство финансија и то око 400 милијарди, а у наредне две године 429, 2, односно 434, 3 милијарди.

Најмање новца биће на располагању Министарству државне управе и то 1, 5 милијарди у 2019. години.

Приближно толико износе и лимити за наредне две године.

Како је објављено на сајту Министарства финансија, укупни лимити за све буџетске кориснике наредне године износиће 1.182 милијарди, а 2020. биће 1.203 милијарди, а приближно толико и за 2021.годину.

фото И.Маринковић

Приликом утврђивања лимита расхода и издатака за сваког буџетског корисника, пошло се од важеће организационе, функционалне и програмске структуре, надлежности корисника према Закону о министарствима, предлога приоритетних области финансирања буџетских корисника, извршења расхода и издатака у протеклом периоду и пројекције извршења расхода и издатака до краја 2018. године.

Код буџетских корисника код којих је у току 2018. године дошло до промена у организационој структури или у надлежностима, извршена је одговарајућа корекција обима средстава за 2018. годину, што је представљало основ за утврђивање лимита за 2019. годину.

Такође, у утврђеним лимитима садржана су финансијска средства која су потребна за реализацију донетих закона, измена закона, као и других аката (закључци Владе, уредбе и др.) у 2018.години и ранијим годинама, а који захтевају ангажовање финансијских средстава у 2019. години.

Средства су планирана на основу процене финансијских ефеката достављених од буџетских корисника приликом предлагања тих аката.

Уколико буџетски корисници услед специфичних околности имају потребу за додатним средствима, потребно је детаљно образложити захтев и износ по Програмима, Програмским активностима/Пројектима и економским класификацијама, истиче се.