РУШЕЊЕ ДИВЉЕ ГРАДЊЕ: Багер може и пре суда

СПОР пред управним судом убудуће неће сачувати бесправно подигнуте објекте од рушења. Спратови ће моћи да падају после одлуке другог степена, односно одбијене жалбе. Изменама Закона о озакоњењу, држава планира да преузме и ризик накнаде штете уколико судови накнадно пресуде у корист нелегалних градитеља. Влада, која је у четвртак усвојила измене, предлаже доношење овог закона по хитном поступку, како би се што пре омогућило ефикасније озакоњење.

Закон о озакоњењу, донет 2015. године, седми је пропис којим је покушано да се реши проблем дивље градње. После две године, међутим, и он је на "поправном". У регистру бесправних квадрата данас је 2.041.936 нелегалних објеката, а половина су стамбени. Од ступања на снагу Закона о озакоњењу до краја августа ове године донета су 176.984 решења о озакоњењу. Истовремено је срушено око 500 објеката.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ВЛАДА СРБИЈЕ ОДЛУЧИЛА: Возила старија од 15 година неће ићи на технички преглед два пута годишње

- Имајући у виду број незаконито изграђених објеката који су предмет озакоњења, основни разлог за доношење овог закона је да се омогући још ефикасније спровођење озакоњења, да се додатно утиче на спречавање незаконите градње, као и прометовање таквих непокретности - стоји у образложењу Предлога закона.

Надлежни објашњавају да су до сада власници нелегалних квадрата по правилу покретали управни спор, а објекти нису могли да се руше док се он не заврши. Тако су пролазиле године. Преузимањем ризика да накнадно морају да надокнаде штету, надлежни верују да ће ефикасно решити најдрастичније примере дивље градње - на јавној површини, локацијама на којима је градња забрањена...

Сателитски снимак из новембра 2015. године била је "нулта тачка" и у првој верзији закона, али сада се уводи обавеза да се за сваку зграду провери има ли је на том снимку. Уколико објекта на њему нема, надлежни не би смели да га легализују. И грађани имају право да провере да ли одређена грађевина постоји на снимку.

До сада држава није избегавала да, иако нелегализоване, ове квадрате опорезује. До адреса и обвезника локалне самоуправе су долазиле управо преко поднетих захтева за легализацију. Измене закона, међутим, предвиђају обавезу власника да поднесе пореску пријаву за порез на имовину пре добијања решења о озакоњењу.

Држава је решила и да буде строга према јавним комуналним предузећима која нелегалне објекте накнадно прикључе на своју мрежу, а прети се казнама од милион и по до три милиона динара. Већина ових објеката, међутим, не кубури са струјом и водом.

Да купци квадрата не би били жртве превара, уводи се и обавеза да у катастру стоји напомена да је нека непокретност у поступку озакоњења.

ЈОШ ПЕТ ГОДИНА

БЕСПРАВНИ квадрати, односно они који треба да их озаконе, добили су још један рок. Озакоњење треба да се заврши пет година од усвјања измена закона - значи пред крај 2023. године. Од усвајања прве верзије је прошло три године, тако да ће се квадрати приводити закону најмање осам година. Надлежни су веровали да ће посао завршити знатно раније.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кинези купују и Институт за рударство