Предраг Ћулибрк: Телеком купује кабловске оператере

ТЕЛЕКОМ Србија је у преговорима са одређеним бројем кабловских оператeра и планира аквизиције неколико компанија у овој области - најавио је у разговору са "Новости" генерални директор "Телекома Србија" Предраг Ћулибрк, подсетивши да домаћи телеоператeр већ неколико година држи стабилан удео од 46 одсто на тржишту мобилне телефоније и око 25 одсто учешћа у сегменту телевизијског садржаја.

* О којим компанијама је реч?

- Преговори су отворени и то је засад све што можемо да кажемо на ту тему. Ако и када договор буде постигнут, "Телеком Србија", као компанија која транспарентно послује, неће од јавности ништа скривати у том погледу.

* Имате ли финансијских капацитета за те планове?

- Имамо. Уз велико разумевање нашег већинског акционара, Републике Србије, мислим да можемо још значајније да инвестирамо и то не само кроз сопствена улагања у инфраструктуру, већ и кроз аквизиције у периоду који је пред нама. Ми смо у претходном периоду смањили дуг компаније са 700 милиона евра на нешто мање од 300 милиона евра. Током протеклих пет година на име дивиденди, укључујући и актуелну исплату, исплатили смо више од 450 милиона евра, а инвестирали више од 600 милиона евра у инфраструктуру, ИТ системе... Сада смо спремни за нови период. Све је то довело до огромног поверења у групацију "Телекома Србија" финансијских институција и заиста смо оптимистични да у наредном периоду можемо да направимо веће искораке и поправимо тржишну позицију првeнствено у области ТВ услуга.

* Најављује се улазак нових "играча" на тржиште, повлачење постојећих...?

- Тржишна кретања су таква да улазе нови играчи, поједини постојећи најављују велике инвестиције, неки најављују излазак... Данас на тржишту телекомуникација у Србији осим три доминантна мобилна оператeра, постоји 90 оператeра ТВ услуга, око 200 интернет сервис провајдера, и више од 20 оператора фиксне телефоније. За очекивати је да дође до озбиљније консолидације тржишта у наредном периоду, да се број оператeра сведе на разумнију меру, која може да обезбеди раст тржишта и нове инвестиције и самим тим имплементирање нових услуга које се очекују. "Телеком Србија" неће бити по страни, те стога и поменути планови о аквизицијама.

Фото П.Митић

* Најактуелнија је, тренутно, промена власника "Теленора"?

- Нови власник "Теленора", инвестициони фонд, није непознат на тржишту телекомуникација, јер већ поседује оператeра у Чешкој и Словачкој. Верујем да су добро промислили о својим корацима приликом уласка на ово тржиште. Сматрам да Србија и цео регион има генерално добре показатеље и да се у наредном периоду очекује значајан привредни раст.

* Аустријски А1 недавно је најавио да има милијарду евра за аквизиције у региону, поново помињући могућу куповину "Телекома Србија"?

- Немам таквих информација, опет бих рекао да по износу од једне милијарде евра сигурно нису спремни за куповину "Телекома Србија", јер сматрам да наша компанија вреди више. Ту поруку послату из Беча разумео сам као расположење те компаније да у регији инвестира одређена срeдства, како би поправила тржишне позиције постојећих операција у земљама бивше Југославије. Генерално све тржишне иницијативе озбиљно схватамо и своју стратегију прилагођавамо кретањима на тржишту.

* Докле се стигло са изградњом оптичке мреже "Телекома Србија"?

- Са реномираном компанијом "Хуавеј" започели смо ову инвестицију, и изградња мреже се тренутно одвија у више од 15 градова, укључујући Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Смедерево, Суботицу, Чачак, Јагодину... Увелико смо у том пројекту и он се одвија добро. Постоји солидан број корисника којима је омогућено да добију најсавременији квалитет сервиса, интернет брзине до једног гигабита у секунди. У наредном периоду следи интензивнији приступ нуђења тих најбољих и најквалитетнијих услуга "од врата до врата". Стратешко опредељење "Телекома Србија" је да унапреди инфраструктуру која ће моћи да у наредних 20-30 година испоручује корисницима све сервисе.

Фото П.Митић

* Који је значај оптичке мреже?

- Данас, просечно домаћинство конзумира интернет и све сервисе и садржај преко интернета на неколико уређаја истовремено. То управо омогућава оптичка мрежа. Велики број корисника истовремено ће моћи да користи ТВ, гејминг... Без оптичке мреже тешко ће се реализовати и 5Г технологија у пуном смислу.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Аустријанци опет хоће "Телеком"

* Активни сте и у области дигитализације и дигиталне трансформације?

- Када са врха државе крене нека иницијатива, онда је реално да ће она бити спроведена и да ће Србија озбиљније да закорачи у дигитални свет, за шта је неопходнa одговарајућа инфраструктура. Постоје три стуба која су предуслов за успешну дигитализацију: први је клауд технологија, други "биг дата" центри - сакупљање и обрада информација, и треће такозване ИоТ мреже - "интернет ствари". Без ИоТ мреже нема дигиталне трансформације у пуном смислу. "Телеком Србија" крајем овог месеца званично пушта у рад прву ИоТ мрежу у Србији, базирану на ЛоРа технологији.

Фото П.Митић

* Шта доноси та мрежа?

- Биће то прва ИоТ мрежа у Србији, али и у региону. "Интернет ствари" је мрежа која повезује све врсте сензора са посебним базним станицама и даље до клауд и биг дата платформи, које ће омогућити управљање стварима на даљину. Тако ће у здравству, на пример, лекару у ординацији бити омогућено да на даљину очитава виталне функције свог пацијента путем наруквице са сензором коју он код куће носи на руци... Велика је примена и у пољопривреди, транспорту, логистици...

ПРОЧИТАЈТЕ И:Телеком Србија добитник Виртус награде за партнерство са Националном дечјом линијом

* Како је пословао "Телеком Србија" и његова зависна предузећа?

- У 2017. години "Телеком Србија" је имао пад прихода од један одсто. Годинама нам падају приходи од фиксне телефоније, што је тренд свуда у свету. Други разлог је да је део прихода који се приписивао "Телекому Србије" потицао са КиМ, што је од прошле године приход зависног друштва "МТС Косовска Митровица", које је такође пословало позитивно. Али смо у осталим сегментима бележили раст: у мобилној телефонији, око један одсто, у сегменту интернета око пет одсто, мултимедије од 14 одсто. У сегменту ИЦТ услуга такође бележимо значајан раст. Показатељи за првих шест месеци ове године су позитивни - раст прихода је близу један одсто у односу на исти период 2017. године. Раст оперативне добити и нето профита од 10 одсто, указује да смо на добром путу. Ћерке компаније, а има их 15, готово све су показале завидне резултате.

БАНКА

МТС банка је мала банка на тржишту. Консолидовали смо је, има најмање проблематичних кредита у односу на капитал, профитабилно послује, има двоцифрени раст прихода у овој години. Ми смо опрезна банка, али нисмо конзервативна. Од септембра крећемо у нови талас промовисања нових услуга и сервиса који ће померити границе не само мобилног, већ банкарства уопште. Планирамо да банка ову годину заврши у плусу, са малим профитом - каже Ћулибрк.

ЗАВИСНА ПРЕДУЗЕЋА

- ЗАВИСНА предузећа "Телекома Србија" и у овој години остварују добре резултате. "Арена спорт" има двоцифрен раст прихода за првих шест месеци ове године. Такође и МТС банка. "Мтел Подгорица" бележи значајан раст прихода и на корак је да постане апсолутни лидер на тржишту. После две-три године успели смо да стабилизујемо и повратимо позитиван тренд у "Мтел Бањалука" са растом прихода у овој години. Све то заокружено говори да је групација на добром путу - наводи директор "Телекома Србија".

Фото П.Митић

ПРОМЕНА МОДЕЛА

- Телекомуникационе компаније су почеле промену свог пословног модела пре пет-шест година, када су се појавили провајдери који су пружали услуге путем апликација Viber и сличних. Пре тога је највећи део прихода оператeра долазио од тарифираног саобраћаја. Као последица тога, оператeри су морали да се прилагоде, јер су поједине компаније почеле да бележе пад прихода и по 10 одсто на годишњем нивоу. Данас се од телекомуникација очекује обједињавање свих врста сервиса, не само говорних услуга, већ и преноса података и интернета, испоруке ТВ садржаја.. Само они који успеју да обједине и обезбеде све врсте услуга имају шансу за значајно бољу перспективу.