За компјутераше посао и без факултета
16. 05. 2018. у 10:13
Стручњаци за информационе технологије дефицитарни на српском тржишту рада. У ИТ индустрији места има за још 20.000 радника

Фото Ж. Кнежевић
ПРОЦЕЊУЈЕ се да Србији недостаје најмање 20.000 ИТ стручњака. Како је реч о готово јединој индустрији у којој је понуда послова већа него понуда радне снаге, тако и кандидати пријављени у Националној служби за запошљавање (НСЗ) брзо нестају са њихове евиденције. Према подацима НСЗ, за прва четири месеца ове године 1.441 радник у области информационих технологија пронашао је посао.
Највише незапослених у ИТ области има завршену само средњу школу, па са четворогодишњим образовањем посао чека 4.251 особа, док су послодавци од почетка године до краја априла запослили 818 радника са оваквим квалификацијама.
Са завршеном вишом или високом школом, на евиденцији НСЗ налази се 755 особа, док је у анализираном периоду посао успело да пронађе њих 233 са овим степеном образовања. Са завршеним факултетом посао тражи 969 особа са образовањем из области информатике, рачунарске технике и статистике, док их је са додатно завршеним специјалистичким, мастер или магистарским студијама још 17. Из ове категорије послодавци су, путем НСЗ, затражили 357 радника.
Велики део незапослених у овој категорији чине стручњаци за статистику, а не за ИТ, јер је реч о заједничкој категорији у евиденцији НСЗ. У њиховој номенклатури занимања, зависно од компетенција и степена стручне спреме, постоје чак 64 профила у области информатике, рачунарске технике и статистике. Ту су инжењери, програмери, информатичари...
Национална служба за запошљавање, у складу са потребама тржишта рада, континуирано организује обуке и преквалификације у области информационих технологија. Процене су да би током ове године обуке из рачунарства требало да прође око хиљаду кандидата.
ДОКТОР НАУКА чека радно место
НА ЕВИДЕНЦИЈИ Националне службе за запошљавање налази се и један доктор наука за рачунарску технику. Од почетка године није успео да пронађе посао.
Panic Mechanic
16.05.2018. 10:19
Па да. Битно је знање а не диплома. Наравно за софтвераше. Док за нас хардвераше не. Шта? Имаш само две дипломе високе електротехничке школе, за основне и специјалистичке студије? Знаш да пројектујеш електронику? Па ти ниси мастер, радићеш у фирми као техничар. Пробни рад. Па уговор на 3 месеца, па на још 3, па на 6, па онда хајде само још 6, па онда за стално. Шта, софтврераш си? Још студираш? Одмах уговор за стално, одмах плата 50% већа од хардвераша са пар година стажа, одмах семинари,...
Informatika je kao i građevinarstvo - ima posla i za "fizičke radnike" i za "inženjere", ali posao, plata i mogućnosti napredovanja nisu isti. Nemojte se zanositi da može daleko da se stigne bez ozbiljne škole.
@goran - Loše poređenje! Može daleko da se stigne i te kako! Privatnici u IT sektoru ne mare mnogo da li imate školu ili ne, važno im je da imate znanje, i da postižete dobre rezultate. Ako imate znanje koje njima pravi profit i vi cete napredovati!
@goran - Da imas bilo kakvih dodirnih tacaka sa informatikom, znao bi da tvoj komentar nema veze s vezom. Ali kod nas je obicaj da svi znaju sve pa "fizicki radnik" objasnjava kako "inzenjeru" funkcionise posao.
@goran - Ivan je lepo rekao, znanje se racuna i koliko ko zeli da radi. Govorim iz licnog iskustva (12 godina za multinacionalne korporacije). Fakultet moze da da neko obrazovanje koje je korisno ali se obicno to ne desava. Google sam je imao praksu do 2010 da zaposljava doktore i mastere sa Stenforda i MIT-a pa su odustali od toga zato sto ljudi sa srednjom imaju bolje performanse u radu (intervju sa google HR managerom). Manite se tih glupavih porednjenja o fizikalcima iz doba komunizma.
Коментари (16)