Пореске обавезе предузетника у Србији веће него у Немачкој

Као главни разлог готово две трећине испитаника у истраживањима НАЛЕД-а наводи високи порез и доприносе на зараде и у складу с тим 43 одсто привредника види избегавање ових обавеза као најзаступљенији облик сиве економије.

Прочитајте још: Већ у јулу наплатили порез као за целу 2017.

Анализа пореског и непореског оптерећења почетника у пословању, коју је урадио НАЛЕД у сарадњи с Факултетом политичких наука, показала је кроз симулацију упоредивих примера да предузетник који води пословне књиге и себи исплаћује минималну зараду, у Србији мора за порез и доприносе да издвоји чак 44,22 одсто укупних прихода, у Хрватској 25 одсто, у Мађарској од 25 до 35 одсто, а у Немачкој чак упола мање, 21,13 одсто.

Иако се у нашој земљи предузетници доминантно опредељују да порез плаћају паушално, они су и у том случају изложени високим трошковима.

Прочитајте још: Порез на квадрате "скочио" у Београду

Власник фризерског салона, рецимо, годишње ће на име паушалног пореза платити од 145.000 до 250.000 динара у зависности од општине у којој послује, а власник ИТ фирме од 235.000 до готово 400.000 динара, чак и да ништа не приходују.

"У складу са препоруком НАЛЕД-а, Национални програм за сузбијање сиве економије предвиђа као једну од 108 мера и активности увођење пореског ослобођења у првој години пословања за младе и незапослене на евиденцији НСЗ", каже председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и председник УО Сосијете Женерал банке у Србији Горан Питић.

Додаје да НАЛЕД очекује од Владе и Министарства финансија да спроведу ту меру до краја 2017. у складу са усвојеним планом, "јер уколико желимо да стимулишемо предузетништво, добровољно поштовање прописа и прелазак у легалне токове неопходно је да уведемо подстицаје у овој области".

фото Н.Фифић