Увећање пензија: Проценти и даље проблем

ТАС на пензионерској ваги још није претегао. Ни после неколико недеља најављивања и преговарања, још се не зна за колико би тачно пензије могле да буду увећане. И док економисти лицитирају са пет одсто увећања, Фискални савет оцењује да би најбоље економско решење било да се чекови свима повећају за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године, дотле из Немањине 11 стиже уверење да ће "повећање бити значајно".

Према мишљењу Павла Петровића, председника Фискалног савета, економски штетно би било да плате и пензије расту изнад раста БДП-а јер тиме не би био постигнут привредни раст.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пензије и плате могу да расту до пет одсто

За проф. др Љубомира Маџара то што каже Фискални савет је увек добро промишљено и сама чињеница да они предлажу ствара респект и поверење.

- Важно је да је коначан збир процента једнак пет, а толико ће према проценама порасти БДП - каже проф. др Маџар. - Добра је идеја да увећање буде из два дела и мислим да је износ процената колико ће ићи на повишицу, а колико на дуг произвољан. Да ли ће то бити три плус два или четири плус један, није толико важно, као логика да се не прелази пет одсто. Добра је идеја јер ће враћањем дела дуга држава да обави своју фискалну функцију и на тај начин да ликвидира део свог терета.

Михајло Радовић, председник Удружења синдиката пензионера, истиче да је став њиховог удружења од почетка исти и да они траже да им се врати део пензија узет "законом отимања", па онда све остало.

- Ово није никакво повећање, већ враћање наших пара одузетих пре три године - каже Радовић. - Већ годинама нема ни усклађивања примања најстаријих.

Он наглашава да УСПС чека Уставни суд да донесе било какву одлуку, позитивну или негативну, како би испоштовали процедуру и поднели тужбу Стразбуру.

- Поново ћемо покренути акцију у Фонду ПИО око издавања решења за умањење, јер желимо да имамо јасну слику о томе колико је коме закинуто - каже наш саговорник. - Што се тиче процената и лицитација око њих, чини ми се као да они који се тиме баве немају исту рачуницу пред собом и на тај начин доводе у заблуду огроман број пензионера. Фонд ПИО и Министарство за рад морају да се укључе у решавање овог проблема.

Професор др Нада Новаковић са Института друштвених наука у Београду сматра да са стране посматрано изгледа да је донета мера штедње нужна, неизбежна као судбина, па власт не може за то да буде одговорна. Да закон о умањењу пензија није донет, држава би, често се чуло, отишла у банкрот.

- С друге стране, треба рећи да је држава селективна и кад дели једнократну помоћ. Када штрајкују просветни радници, а они су овим законом такође погођени, држава гаси незадовољство, додуше само кад мора, обећањем или исплатом новчане помоћи. Тако се не односи према многима у другим јавним службама, као у науци на пример. На тај начин уносе се нови фактори раздора и незадовољства међу већ угроженим средњим слојевима - објашњава др Новаковић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Плате веће 10, а пензије 5 одсто