Зидови без фасаде праве дупле рачуне

КЛИМa уређаји овог лета немилосрдно "горе" киловате. Сваки врео дан обара рекорде потрошње. Један од узрока су енергетски "неефикасни" домови. Подаци говоре да чак 90 одсто кућа у Србији не испуњава тренутно важеће стандарде, а са бољом изолацијом би преполовили потрошњу.

У амбициозно започете куће људи се усељавају и пре него што их омалтеришу, а о фасади многи и не размишљају. С друге стране су стари и неквалитетни објекти. Према подацима из последњег пописа, у Србији је најмање 200.000 станова у зградама које су саграђене од слабог материјала. Пописивачи су пребројали и око 5.000 усељених, а незавршених станова.

- Када је кућа биле завршена без изолације, њеном уградњом би се уштедело најмање 40 одсто енергије. Постављањем фасаде уштеде иду и до 60 одсто - сматра Душан Игњатовић, доцент департмана за архитектонске технологије Архитектонског факултета у Београду. - У једном истраживању смо утврдили да једва 20 одсто кућа испуњава старе ЈУС стандарде по питању изолације. Тадашњи стандард је захтевао дебљину између осам и 10 центиметара. Данас оне иду од 14 до 20 центиметара и сигурно их не испуњава 90 одсто кућа. Преполовили би се трошкови енергије када би се објекти прописно изоловали и када би се заменили прозори. Проблем је што је теже поправити кућу него изградити нову, и то је већи посао.

Наш народ неретко сазида кућу са три спрата, а онда се усели у приземље и никада не постави столарију на остале спратове, нити је омалтерише. Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић напомиње да је недостатак новца главни разлог што многе куће личе на "виле промаје".

- Да би неко подигао кућу до 100 квадрата, за око 7.000 блокова му треба око 120.000 динара, а све остало, од термоизолације, крова и завршних радова кошта много више - прича Родић. - Зато људи ураде колико могу и уселе се, а после покушавају да заврше кућу. Већина тих објеката је грађена без планске документације и без дозволе. Тешко да ће ситуација и убудуће бити боља, јер сада се ПДВ на грађевински материјал плаћа 20 одсто, а раније га није било или је био највише четири одсто.

Петар Ракас, струковни инжењер грађевинарства и професор у Грађевинској школи у Београду, сматра да треба расподелити новац тако да се приоритети заврше на време, а све што може да чека, да се изведе касније када буде било новца.

- Кућа може у фазама да се завршава током времена, ако будући власник нема довољно новца на почетку изградње, али апсолутно треба поставити све прозоре и врата на спољним зидовима, урадити фасаду, покрити кров црепом, поставити олуке и уградити громобранску инсталацију - објашњава Ракас. - Уградњом квалитетне топлотне изолације проблеми нестају, а смањује се потрошња енергије за загревање и хлађење, чиме се штеди новац, механички се штити зграда и продужује јој се век трајања, успоставља се здрава микроклима и смањује се емисија угљен-диоксида.

НЕ ВАЉА НИ ЛЕТИ НИ ЗИМИ

ПРОФЕСОР Петар Ракас напомиње да се у кућама без фасаде током године осете и хладноћа зими и неподношљива врућина у просторијама током лета. Настају и додатни проблеми попут пукотина у зидовима и малтеру, влага, плесан, кондензација и гљивице. Живот у оваквим кућама није квалитетан, јер у њима по правилу није изведена топлотна изолација.

КАМЕНА ВУНА ШТЕДИ ПАРЕ

НАЈЈЕФТИНИЈИ начин да се кућа заштити јесте да се на њеним спољним зидовима изведе контактна фасада, односно да се постави изолациони материјал, лепак и фасадни малтер - наводи професор Петар Ракас. - Као изолациони материјал добро се показала камена вуна, јер је она истовремено и топлотни и звучни изолатор, трајно је решење и доводи до великих уштеда у новцу кроз ниже рачуне за грејање и хлађење, чиме инвестиција сама себе отплати.