Због Тодорића страхује 11.000 радника у Србији
16. 03. 2017. у 08:31
Проблеми компаније "Агрокор" у Хрватској лако се могу прелити и на нашу економију. Концерн, који за порезе Загребу дугује 800 милиона евра код нас има осам фирми

ДРАМА око судбине презадуженог хрватског "Агрокора" се не стишава. Стрепи и близу 11.000 њихових радника у Србији, који се прибојавају да је један од два сценарија неизбежан - нови власник или стечај. Пут у банкрот могао би да без посла остави и запослене у осам овдашњих фирми-ћерки. Стручњаци објашњавају да промена власничке структуре не треба да нас брине, али да страх од стечаја није без основа.
Хрватска држава неће да спасава Ивицу Тодорића, али се из дана у дан преговара о будућности највеће хрватске компаније. Разговара се и са руским банкарима из Збербанке, који "држе" скоро трећину кредита ове компаније. Процењује се да је дуг према добављачима премашио две милијарде евра, према Хрватској на име пореза на додату вредност достигао чак 800 милиона евра, а вредност деоница пада из дана у дан. У "Агрокор" гледају и српске власти.
- Пратимо ситуацију у вези са "Агрокором", посебно због чињенице да у Србији, у малопродаји и производњи запошљавају око 10.000 радника. У контакту смо са пословодством "Меркатора С", који је и део "Агрокор концерна" и они тврде да послују потпуно стабилно, и да њихово пословање у Србији није угрожено - каже за "Новости" министар трговине Расим Љајић. - Почетком следеће недеље имаћемо нови састанак током којег ћемо наставити разговор на ову тему. Такође смо у контакту и са њиховим добављачима, јер је наш интерес да се обавезе према њима на време испуњавају.
Матична компанија у Хрватској је у проблему јер не може да добије нове кредите. Није успела ни да прода неке успешне фирме из свог концерна, попут "Јамнице". И из "Конзумових" продавница у Хрватској долазе лоше вести, јер добављачи наводно не желе да испоручују робу која им неће бити плаћена. Засад се редовно исплаћују плате, али многи сматрају да ће и запослени, а укупно их је чак 60.000, да осете крах "Агрокора" ако до њега дође.
Хрватске власти су Тодорићу, уз најаву да га државним новцем неће спасавати, поручиле да се повуче из компаније. Економиста Љубомир Маџар каже да је тешко одгонетнути шта су мислили под тим, претпостављајући да "Агрокор" има и других акционара.
- Остаје питање зашто би његово повлачење било добро за "Агрокор" и која је вајда од тога - каже економиста Љубомир Маџар. - Он је кључни човек, он вероватно зна како најбоље да избави фирму из проблема. Промена власничке структуре не треба да нас брине. Стечај је већ друга прича. Увек је реално страховати од стечаја када је компанија много задужена. Ако је то случај са "Агрокором", онда тек излазак Тодорића нема никаквог значаја. Он је из ње фактички већ изашао ако је та компанија изгубила капитал. И то је један од разлога зашто не треба бринути о структури власништва. Евентуални стечај је, већ, озбиљна основа за бригу. У том случају неке компаније би сигурно продали, неке ликвидирали. Опасност од губитка радних места није за потцењивање. Разни белаји би се могли родити из ове ситуације. То су, ипак, све спекулације, јер ми много ствари о "Агрокору" не знамо.
Анализа економисте Драгована Милићевића показује да "Агрокор" има изразито висок ниво кредита. Сопствени капитал чини само 14,5 одсто извора финансирања, а цена позајмљених средстава је у просеку 10,84 одсто. Просечна стопа нето профита је 2,64 одсто.
- У случају када је цена позајмљеног капитала већа од профитне стопе, компанија губи вредност и пада у зоне неликвидности јер велики део средстава одлази на отплату камата и рата кредита - истиче Милићевић у анализи. - Компанија се налази на доњој граници вероватноће банкротства. Мора ући у процес финансијског реструктурирања јер дефинитивно јој прети изразита неликвидност у случају обуставе дотока спољних извора финансирања. Економски додата вредност показује да је "Агрокор" у последње четири године изгубио око пола милијарде евра сопствене вредности.
Највећи поверилац хрватског концерна, Збербанка, потврдио је да пажљиво прати развој догађаја и да је у сталном контакту са "Агрокором".
- Имамо контакте, али не можемо да коментаришемо о чему се разговара - рекли су у овој банци.
Иако банка потражује највише новца, мало је вероватно да би она могла та потраживања да претвори у власништво над "Агрокором".
- Банци то није примерено и није начин на који банка размишља јер, шта ће она да ради у компанији? - сматра Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. - Једино да се претвори у трговачко друштво, у привредно друштво, а банка то, по дефиницији, није. Она не жели да буде сувласник у тој компанији. То није природно за банку, без обзира на то ко је у питању.
"АГРОКОР": ИМАМО ПОДРШКУ ИНВЕСТИТОРА
С обзиром на бројне захтеве, наглашавамо да "Агрокор" заједно са својим партнерима анализира све могуће опције стабилизације пословања друштва, посебно водећи рачуна о запосленима, добављачима, инвеститорима, потрошачима и осталим партнерима. Овако из компаније "Агрокор" за "Новости" коментаришу своје финансијске проблеме. Бројна питања о пословању куће бизнисмена Ивице Тодорића, које су "Новости" слале у Загреб, остала су без одговора.
- Имамо изричиту подршку наших инвеститора који активно учествују у процесу и јавност ћемо правовремено известити о постигнутим резултатима - кажу у "Агрокору".
Aco
16.03.2017. 08:43
Cekajte ljudi, sto da strahujete. Ovo je dar od Boga, da Hrvati jednim potezom budu oduvani iz Srbije, tj. iz srpskog privrednog sektora. Ne moze biti bolje.Samo onda da se dovedu dobri, pouzdani domaci i strani investitori da otkupe te firme i biznis se nastavlja po starome. Pa nece biznis propasti sa Torodicem. Trziste ima njuh za kvalitetne firme i za poslovne sanse i odmah ce reagovati. Nova lova ulece i bice mnogo bolje nego pod Hrvatskom cizmom.
Bojkotujte hrvatske firme. Ne kupujte u Ideji. Svako ko radi za Todorića od čijeg poreza Ustašija finansira okupaciju RSK, je domaći izdajnik. Nemoj posle da kukate posle oslobođenja.
Tako i treba. Zašto su mu srpski političari dozvolili da se toliko raširi po Srbiji- verovatno je dobijao i subvenicije otete od plata, penzija i od poreskih obveznika iz Srbije. I -ako pokrade državu Srbiju i ovde ostane dužan i radnicima i poreskoj upravi kao i kooperantima, ko će da odgovara? Verovatno niko. Važno je da su moćnici, što je vrlo moguće, na vreme strpali sebi u džepove provizije i mito tog Todorića. To je prava slika srpske "privatizacije" nekada društveno-državne imovine!
А ко му је уопште дозволио да покупује толике фирме по Србији? Сад нека Влада Србије доведе неког Руског Приватника , и нека купи све ово од Тодорића, и да избацимо Тодорића из Србије
Bojkotujem Ideu, Dijamant i Frikom već tri godine. Vidim da su (osim Frikoma) u lepom gubitku. Odlično! Deca i roditelji moraju da shvate da kupovinom sladoleda Frikom direktno finansiraju Jasenovac, Oluju i okupaciju RSK. Pustite deci dokumentarac o Jasenovcu (onaj što smo gledali u muzeju na ekskurzijama). Neće sigurno više tražiti Frikom sladolede.
Коментари (29)