Нећу да ме Марковић свађа са Иринејем: Амфилохије, за Новости, о позиву црногорског премијера на разговор о спорном закону

О БЕЗАКОНОМ Закону о слободи вероисповести Црква је дала своју реч. Међутим, ако нас премијер Душко Марковић позива да разговарамо у смислу да амандманима делујемо на то безакоње и да се оно промени - то је у реду. Водити разговоре било непосредно са нашим патријархом или са нама епископима Пећке патријаршије Српске православне цркве у Црној Гори је иста ствар. Наравно, ми имамо своју одговорност, разговарамо и разговараћемо, али под условом да они ставе под знак питања то безакоње које су донели.

Овако, у интервјуу за "Новости", митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцењује најављени позив црногорског председника Владе за разговор о спорном закону који је изазвао жестоке реакције свештенства и верног народа у Црној Гори.

Прочитајте и:Ka Bijelom Polju krenula litija duga 50 KILOMETARA, najduža u Crnoj Gori (FOTO/VIDEO)

* Ви сте и раније преговарали, па до решења, као што видимо, није дошло...

- Да, и то не једанпут. Одбили смо безакоње што и сада чинимо. Тај закон је настао из опаке болести брозоморе и бране га они који су задојени том идеологијом. Ако хоће да разговарамо о правом закону и о усагалашавању са нормама европских закона онда је у реду. Али, ако хоће да нам то безакоње намеће под било каквим видом онда ниједна наша епископија ни у Црној Гори, а ни шире неће то прихватити. Ако је неко за закон онда је то Црква коју је основао Свети Сава и овде траје осам векова.

* Како оцењујете то што је Марковић нагласио да сте ви једина адреса за разговор?

- Разговарати са мном значи разговарати са Српском православном црквом. Не може он да дели патријарха и митрополита црногорског. Ово је Српска православна црква, Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска која је прва у свим њеним епископијама била и остала једина која је сачувала континуитет Пећке патријаршије и за време њеног укидања. То је наша Митрополија. Митрополити су били господари Црне Горе, а Митрополија је стварала Црну Гору, што значи Пећка патријаршија, јер на Цетињу и данас постоји бунар Пећке патријаршије и зграда у којој је краљ Никола настанио прву Богословију 1863. године. И данас су моји богослови у тој згради и она се води на Пећку патријаршију. То значи да је Митрополија незамислива без Пећке патријаршије и без Српске православне цркве.

Фото Л.Зековић

* Како сте доживели "контралитију" на Цетињу у среду?

- Литија на Цетињу била је предвиђена од Цетињског манастира до Ћипура где се сваке суботе служе службе. Група грађана, како су се представили, реаговала је, а бојим се да је то било уз помоћ власти. И онда смо ми одлучили да се одржи само молебан и да нећемо ићи до Ћипура, како се не би ствараламржња ни против кога и свађа, него мир и заједништво. Цетиње је веома осетљиво.

ШАНТИЋ И ГРОБОВИ

ЧЕСТО истичете да је безакоње у Црној Гори одавно присутно...

- Да, и ја сам савременик свега тога. Сећам се последње прославе Светог Саве у школи у којој сам учио у Барама Радовића када сам рецитовао пророчке стихове Алексе Шантића: "Све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама". То је било 1945. и 1946, када су се сви Црногорци осим нешто мало монтенегрина писали да су Срби. То би требало да зна наш премијер.