Каленић - драгуљ моравске школе

У ТЕШКИМ временима после Косовског боја, када је Србија најпре била турски, а потом и угарски вазал, у подножју Гледићких планина, надомак Каленићке реке, изграђен је манастир са црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице, у народу назван Каленић. Неимари су га подизали од 1407. до 1413. године, као задужбину угледног велможе Богдана, протовестијара (главног ризничара) деспота Стефана Лазаревића.

Градећи главну манастирску богомољу по угледу на крушевачку цркву Лазарицу, а потом и осликавајући је фрескама, њен ктитор, неимари, клесари и фрескосликари створили су, како кажу историчари уметности, "најрепрезентативнији и најлепши сакрални објекат градитељске школе српског моравског стила". Настао "на лакој грани времена", како је у песми о њему писао Васко Попа, Каленић је одолео многобројним изазовима векова. Због свих вредности уврштен је међу непокретна културна добра Србије као споменик културе од изузетног значаја. Више од шест векова остаје драгуљ српске средњовековне културе и уметности, али и надахнуће савременицима који у њему налазе духовно уточиште.

И споља и унутра, Каленић, према речима стручњака, обухвата све што је припадало византијском погледу на свет који је заправо био православна хришћанска вера. Док главна црква "стреми небу", фасада од црвене опеке и сивих блокова са рељефним украсима привлачи својом поетичношћу и ликовношћу и мајсторе који су је радили сврстава међу најумешније градитеље тога доба. И фреске из Каленића уврштене су у примере врхунског сликарства касног средњег века у Србији. Историјски подаци указују на то да су дело двојице фрескосликара, и да је један од њих Радослав, упамћен по минијатурама које је начинио 1429. године за чувено Петроградско јеванђеље.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОСАМ ВЕКОВА СПЦ: Чврста брана крхке државе

Историчари немају података о томе да ли је у доба турске владавине манастир Каленић рушен и напуштан. Поуздано се, међутим, зна да су почетком 18. века у њега дошли монаси из манастира Мораче и обновили га. Први конзерваторски радови обављени су 1877, када је откривено да се испод креча на зидовима манастирске цркве налазе величанствене средњовековне фреске. Каленић је први пут потпуно обновљен од 1928. до 1930. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОСАМ ВЕКОВА СРПСКЕ ЦРКВЕ Mанастири темељ српске културе

Колико је био важно духовно уточиште Срба не само левачког краја, говори и то што су 1815. године у Каленић из манастира Фенек пренете мошти деспота Стефана Лазаревића, које су ту почивале све до 1839. Осим тога, у време након Другог српског устанка, старешина ове светиње, архимандрит Самуило Јаковљевић, отишао је 1820. у Цариград као члан депутације кнеза Милоша. У њему је пред Први светски рат живео тада јеромонах Николај Велимировић. Равно пола века, манастир Каленић је и окосница чувеног сабора "Прођох Левач, прођох Шумадију".