Сваки четврти крпељ носи лајмску болест!

САМО у Београду, од почетка године до краја прошлог месеца, укупно је 35 пацијента оболело од лајмске болести, показују подаци Градског завода за јавно здравље. Сезона је тек почела, а сваки четврти крпељ у Србији је заражен, док се, како упозоравају у Заводу за биоциде и медицинску екологију, до краја јуна очекује највећи "налет" ових инсеката.

Доношење извађеног инсекта на хитну лабораторијску анализу је најбржи начин да се утврди да ли болест постоји. Ову услугу грађани плаћају о сопственом трошку, када процене да им је потребна.

- Ако постоји сумња на лајмску болест, лабораторијском анализом зараженог крпеља то може брзо да се потврди - каже, за "Новости", прим. др Невенка Димитријевић, лекар Дома здравља Вождовац. - Резултати се добијају много раније него анализе антитела које се раде људима.

Заражени крпељ најчешће не преноси инфекцију уколико се брзо одстрани. Али када постоје типични симтоми лајмске болести, као што су црвенило у облику круга и оток, лекари не морају да чекају на анализе, већ се одмах прописује антибиотска терапија.

- Када инфекција постоји, неопходно је да пацијент узме терапију најкасније 72 сата после убода - каже прим. др Димитријевић. - Развој обољења може да се спречи са тачно одређеним врстама и дозама антибиотика. У зависности од случаја, антибиотици се примењују амбулантно или интравенски.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Нови Сад: Крпељи већ измилели

Проблем су, међутим, они пацијенти код којих болест није дала никаве симптоме. Они чине чак једну трећину заражених.

- Код њих болест прође неоткривена, све до касних стадијума - каже наша саговорница. - Ако се ништа не предузме, када прође од шест до осам недеља може да дође до компликација као што су запаљење можданих опни, запаљење нерава, зглобова, срчаног мишића... Зато треба увек обратити пажњу, нарочито од десет до месец дана након убода.

Осим бактерије борелија бургдофери, која је преносилац лајмске болести, међу крпељима у Србији налазе се преносици других бактерија и вируса који изазивају обољења гранулоцитне анаплазмозе, ерлихиозе и крпељског енцефалитиса.

Биолог Радмила Златић Сибиновић каже, за "Новости", да се сваког месеца спроводи мониторинг и третирају локације на којима је бројност крпеља највећа.

- На појединим локалитетима бројност је екстремно висока. То су приватна дворишта, места са кућним љубимцима, домаћим животињама, дивље депоније, паркови који се нередовно чисте и косе. У Београду је тренутно највиши проценат заражених јединки констатован на Авали и износи 25 одсто - каже Радмила Златић Сибиновић.

За сузбијање крпеља користе се уређаји за третман са земље, као и препарати које је регистровало Министарство за заштиту животне. Неке од превентивних мера којима може да се смањи бројност крпеља су кошење, уређење зелених површина, уклањање дивљих депонија и спровођење мера дератизације.

- Грађани могу самостално да контролишу бројност редовним кошењем и чишћењем. Уколико и поред ових мера крпељи буду присутни, могу се обратити Заводу за биоциде и медицинску екологију, да спроведе њихово сузбијање на јавним и приватним површинама - кажу, за "Новости", у Заводу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Прете заразе због отопљавања

Неке од препорука за мере индивидуалне заштите су избегавање високе траве, лежања на земљи или одлагање гардеробе на неуређеним зеленим површинама. Потребно је носити гардеробу дугачких рукава и дугих ногавица светлијих боја, јер се тако крпељи могу лакше уочити. Могу се користити репеленти, али они не пружају стопроцентну заштиту од ових инсеката.

При повратку из шетње у природи, потребно је темељно преконтролисати кожу, нарочито оне делове тела на које се крпељ најчешће качи, као што су подручја пазуха, препона, пупка, косе, потиљка, врата и уха.

САМО ПИНЦЕТОМ

ВАЖНО је одстранити крпеља из коже што пре и најбоље је да се то урадити пинцетом, кажу лекари. На тај начин крпељ може да се одстрани у целости. Методе народне медицине, као што су омамљивање крпеља нафтом, свакако нису препоручљиве, каже др Димитријевић.