Трансплантацијом органа спасена 64 живота
02. 01. 2019. у 13:46
Породице су дозволиле да 23 преминуле особе буду донори органа и захваљујући њима у пет трансплантационих центара урађено је 38 трансплантација бубрега, 16 трансплантација јетре и 10 срца

Илустрација / Фото М. Лабудовић
Трансплантацијом органа у Србији су протекле године спасена 64 живота.
Породице су дозволиле да 23 преминуле особе буду донори органа и захваљујући њима у пет трансплантационих центара урађено је 38 трансплантација бубрега, 16 трансплантација јетре и 10 срца.
Највише трансплантација урађено је у Клиничком центру Србије - 44, и то 19 трансплантација бубрега, 10 срца и 15 јетре.
Због малог броја донора многи пацијенти, којима је пресађивање органа једини лек, не дочекају трансплантацију.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Urađena transplantacija srca u Kliničkom centru
Међу земљама које су највише урадиле на развоју трансплантационог програма је Хрватска која са Шпанијом дели прво место у свету, сразмерно броју становника, по броју трансплантација.
Наше комшије годишње ураде око 250 трансплантација бубрега, 150 трансплантација јетри и око 50 трансплантација срца.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Od početka godine devet transplantacija koštne srži kod dece
Једна од карика која је допринела добрим резултатима у Хрватској је Закон о претпостављеном донорству, који је и Србија усвојила, али је кључна била посвећеност и добра организација националног програма за трансплнтацију.
И код нас се много очекивало од Закона о трансплантацији органа, који је предвидео да су сви потенцијални донори, уколико се за живота другачије не изјасне, међутим, лекари кажу да је прошло тек пет месеци од усвајања и да је рано говорити о његовим ефектиима.
Директор Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије проф. Светозар Путник каже да ће ефекти новог закона бити видљиви за годину, две.
Он је нагласио да је у КЦС током 2018. године урађено 10 трансплантација срца, да још између 30 и 40 пацијената чека на трансплантацију и да се тај број не мења последњих пет година - једни добију орган, али пристижу нови пацијенти.
За пацијенте који не могу да чекају док се не појави донор и орган, примењују се друге терапијске опције као што је уградња вештачке пумпе - вештачког срца.
"То су механички уређаји којима се мења део срчане функције или цела срчана функција и то некада буде дефинитивно терапијско решење, а некада омогућава људима да сачекају трансплантацију", нагласио је Путник.
Већина пацијената који чекају на трансплантацију срца су млади људи између 30 и 40 година.
Деце тренутно нема на листи чекања.
Недавно је трансплантирано срце тинејџеру од 17 година, који се сада осећа добро, редовно долази на контроле и живи нормално.
Током 2018. године урађено је 38 трансплантација бубрега, а директор Клинике на нефрологију КЦС проф. Марина Савин каже да тим за трансплантацију бубрега успешно ради, да су пацијенти задовољни и да је уз нове имуносупресивне терапије успешност трансплантације, са добром бубрежном функцијом, 98 одсто.
Проф. Савин каже да је успешност трансплантације бубрега у Србији на нивоу светских резултата. За трансплантацију је спремно још 150 пацијената, а у току су припреме за дупло више пацијената.
"То значи да нас чека велики посао. Потпуно смо оспособљени да повећамо број трансплантација и то је циљ за следећу годину", нагласила је она.
У наредној години очекују дупло више трансплантација и спремни су да то и остваре - имају добар хируршки тим, адаптиран је нови простор за опоравак већег броја трансплантираних пацијената имају нове имуносупресивне протоколе.
"Апелујемо да цела заједница, сви грађани учествују у ширењу програма трансплантације, а ми са наше стране учинићемо све да успешност буде велика", закључила је она.