ЗАКОН ЧАМИ У ФИОЦИ: Запело око заштите ћирилице

КАД треба да се заштите и уреде српски језик и ћирилица, то се некако увек гурне у страну. Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.

Прочитајте још: ЗАШТИТА СРПСКОГ ПИСМА: Влада ће да брани ћирилицу

Ово за "Новости" каже Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, коментаришући то што предлог закона о службеној употреби језика и писма месецима чами у фиоци. Предлог је урадила радна група Министарства културе и информисања, у коју су били укључени и представници Одбора.

Такође, предлог закона предвиђа и усклађивање са Уставом Србије, а Танасић подсећа да је још у време доношења Устава 2006. био направљен сет закона, али они ни тада нису усвојени.

- Неко кочи овај посао - уверен је Танасић. - У време доношења Устава је, колико знам, Венецијанска комисија "шапнула" да нам тај закон није неопходан.

Прочитајте још: Битка за ћирилицу и у Швајцарској

Танасић подсећа и да је прошле године за Сретење најављено доношење Декларације о заштити српског језика и културе, али "ево ће скоро опет Сретење а од Деклариције нема ништа".

А, у Министарству културе кажу да је кабинет министра Владана Вукосављевића питања језичке политике поставио у ред главних питања.

Вукова ћирилица

-

Али ова тема не би смела да пресудно зависи од тога ко је министар. На то нас не обавезују само обзири и дугови према основним културним тековинама, него и Устав наше државе, који препознаје српски језик и ћириличко писмо у службеној употреби, што је свуда синоним за јавну употребу - каже, за "Новости", књижевник и посебни саветник министра културе и информисања Драган Хамовић.

Он подсећа да су предлози предати у процедуру још пре неколико месеци:

- Било је позитивних сигнала, али досад до померања није дошло. Нема валидног објашњења зашто. Остајемо при предлозима који су легитимни и утемељени, а сигурно да има места побољшањима. Неуређеност у овој области не одговара нашој држави и друштву. На питању бриге о језику и писму прелама се слика о нашем укупном стању, о спремности да се оснажимо и одржимо као културна и државна заједница, у доба растућих изазова. Широка јавност и језичка струка подржавају овакве кораке.

А на питање да ли неко кочи доношење закона, Хамовић одговара:

- Од утицаја су очито носиоци политике који све легитимне националне теме настоје да оспоре и обесмисле, у чему се води прави културни рат против нашег народа. Оно што се другим народима, као и мањинама у Србији, признаје као разумљиво право, српском народу и његовој култури се стратешки оспорава, спречавајући да се приберемо и дођемо себи. У томе учествује и део лакомислене и неодговорне елите, уз сталну сваковрсну подршку са стране, под разним, често смешним изговорима.

Драган Хамовић

Хамовић истиче да се на примеру скоро створених народа и држава, може видети колико значаја придају идентитетским симболима, често историјски незаснованим.

А у Србији се, додаје он, негује становиште да се нечија културна изузетност и отвореност мери необазирањем на неупитне националне вредности.

Хамовић на крају цитира Милана Кашанина:

- Ко не воли своје, не може да воли ни туђе. "Може ли се не волети конкретне, своје ближње људе, а бити заљубљен у апстрактан појам човечанства? Може, али то није нормално", поентира Кашанин. Али, ту болест негују и потхрањују чиниоци који дугорочно желе да наштете Србији, да је заробе и обезличе. А то није од јуче, само смо ми, укупно, у већој смутњи и пометњи.

НА ЧЕКАЊУ И САВЕТ

ПРЕДЛОГОМ закона је предвиђено и да влада формира Савет за српски језик, деветочлано тело које би се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старало о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма.

- То тело није формирано, јер нема закона - каже Срето Танасић (на слици). - Закочен је сваки посао. Ако бисмо и формирали Савет без закона, после би вероватно требало нешто поправљати.