У Загребу коче ДНК анализе

ДВАДЕСЕТАК идентификација посмртних остатака Срба страдалих у Хрватској, током сукоба деведесетих, биће обављено до краја године. Ово је потврдио, за "Новости", специјални изасланик председника Србије за питања несталих Веран Матић.

Њихове породице из Србије присуствоваће идентификацији и, после ДНК потврде подударања података, моћи ће да преузму тела својих најдражих. Истовремено, још двадесетак тела ексхумираних у последњих месец дана из 76 познатих гробних места, допремљено је на идентификацију.

У Заводу за судску медицину у Загребу већ годинама на препознавање чека 937 посмртних остатака. То је, између осталог, био један од разлога Матићеве недавне посете Хрватској. Са колегом Ивицом Вркићем, специјалним изаслаником за питања несталих хрватске председнице, састао се и са Колиндом Грабар Китаровић, коју су обавестили о проблемима.

- Нисмо имали конкретне резултате у смислу да је откривена нека локација, али мени је било важно да прикупим информације и покушам да разумем проблеме због којих до сада нису откривене судбине већег броја несталих - објашњава Матић. - Имао сам низ састанака са Комисијом за нестале, Експертском групом која окупља представнике свих институција (БИА, Тужилаштво, СОРЗ, ВБА), и појединачне састанке са водећим људима служби. Док ја имам врло пристојну сарадњу са Комисијом за нестале, колега Вркић нема сарадњу са Управом за заточене и нестале, јер помоћник министра бранитеља Стјепан Сучић не признаје институцију специјалних изасланика.

ПРОЧИТАЈТЕ И: У Хрватској се трага за 2.000 људи

Матић је недавно добио податак да један грађанин Србије зна где је сахрањен извесни Хрват, на територији Хрватске. Али, човек не жели да ода локацију док не добије информације о томе шта се догодило са његовим кумом, ког су заробиле хрватске снаге.

- У другом случају имамо сведока који би могао да покаже јаму на Велебиту, у коју је убачено тело убијеног цивила, али се плаши да оде у Хрватску. Вероватно постоји још један сведок тамо и треба координисати лоцирање овог места. Ако не буде могло другачије, позваћу сведока да заједно одемо до јаме. Потребна је сарадња обеју страна - прича наш саговорник.

Матић је посетио и Завод за судску медицину. Последњих година стиче се утисак да је идентификација успорена на педесетак жртава годишње, бар кад су у питању Срби. Међутим, добио је уверавања да се из буџета Хрватске редовно финансира рад на препознавању. Проблем заправо лежи у великом обиму посла. Осим тога, нису сви случајеви пријављени по моделу Међународног комитета Црвеног крста, са давањем узорака за ДНК анализу. Зато ће морати да се направи велика кампања за пријављивање што већег броја несталих, са свим подацима и узорцима ДНК.

- Важно је и да се са српске стране лоцирају сва места на којима би могла бити тела убијених. Свако давање података мора бити друштвено подржано консензусом, морају се повећати капацитети оних који се овим баве и утврдити чињенице о Вуковару и "Олуји", који носе највећи број несталих. За ово је потребан заједнички план рада обеју страна - констатује Матић, и позива све који имају било какве податке о местима укопа да му пишу на veran.matic@b92.net.

ЗАЈЕДНИЧКЕ БАЗЕ ПОДАТАКА

У ТОКУ је рад на петом издању књиге несталих на простору Хрватске, уз сагласност обеју страна. На списку је 660 Срба из Хрватске и 370 грађана Србије. Постоји још и попис око 690 несталих на српској листи, а реч је о случајевима који нису пријављени по стандардима Црвеног крста.

- Морамо да у једној бази прикупимо све што о несталима имају наше службе, Хрватска, Хаг. За годину дана бисмо прикупили податке, а затим би заједнички тимови професионалаца у наредне три године радили истраге - каже Матић.