ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: Словенци су дошли да би отишли

ЈУГОСЛАВИЈА се већ крајем осамдесетих година ближила свом крају. Странице "Новости" из тог времена јединствена су хроника кошмара кроз који су у годинама које су уследиле прошли њени народи.

Најпре је пукла Партија. Четрнаести конгрес Савеза комуниста Југославије, одржан од 20. до 22. јануара 1990. године, по многима је означио гашење заједничке државе. Београдски Сава центар постао је поприште двеју државних и партијских концепција. Делегација српске партије залагала се за увођење система "један човек - један глас", што је значило централизацију Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени, док су српски глатко пролазили.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану. Наставку рада Конгреса успротивили су се Хрвати, затим и делегације Македоније и БиХ.

НАСЛОВ коментара тадашњег нашег новинара Ненада Стефановића, објављен на другој страни "Новости" 24. јануара, гласио је "Дошли да оду". Фото-репортери Ратко Радетић и Ратко Ђоковић забележили су антологијске кадрове изласка Словенаца и Хрвата из сале, који су постали парадигма онога што ће уследити.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Смена на политичком врху Србије

А да се ништа добро не јавља на политичком хоризонту сведочили су извештаји наших новинара специјализованих за унутрашњу политику. Бора Међедовић констатује да је "словеначка делегација поручила да неће да чека остале републике у демократизацији", а Жељко Вуковић да ће се на најтежем испиту наћи руководство БиХ, "у чијим рукама је судбина Југославије". Одјеци последњег партијског конгреса потиснули су драматичне извештаје дописника са Космета Драгана Дамјановића и Мише Киковића о албанским демонстрацијама у свим већим градовима у покрајини, али и оптимизам привредне реформе Анте Марковића о којима је извештавао Драгослав Гага Спасојевић.

У КОМ смеру се креће Хрватска, српску јавност детаљно је информисао тадашњи (и садашњи) дописник "Новости" из Загреба Јурица Керблер. Он је тако међу првима наглас рекао да се око 100.000 чланова Хрватске демократске заједнице окупило око изузетно опасне екстремистичке, па и фашистоидне платформе чија је регистрација у то време још увек била под знаком питања.

Први пут у домаћој високотиражној "мејнстрим" штампи отворено је постављено питање - Шта ако се Југославија распадне? Новинар Златко Чобовић на страницама "Новости" недељама је разрађивао сценарије опстанка и пропасти заједничке државе.

Да Југи нема спаса, међутим, готово је потврђено не на политичком, већ на спортском терену. Утакмица Динамо - Црвена звезда на "Максимиру" оголила је тадашње српско-хрватске односе. Обрачун навијача, напад Звонимира Бобана на милиционера, као и биланс од шездесетак рањених истински су узнемирили јавност.

"Бородин на Максимиру" писао је дописник "Новости" Петар Станивуковић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Тероризам усташке емиграције

- Није реч о спорту, већ о најогољенијој политици. Шта друго рећи када је најтврђе језгро "Бед блу бојса" у ноћи после утакмице отишло пред Сабор на Марков трг где су скандирали "Хоћемо Туђмана". Београдске "делије" пре утакмице викали су "Убићемо Туђмана" и "Ово је Србија"... Србе и Хрвате чекају дани највишег могућег ризика - писао је Станивуковић у "Новостима" у броју од од 15. маја 1990. године.

БЕРЛИНСКИ зид је с пролећа 1989. године постајао све слабији, а свака његова пукотина бележена је у "Новостима". Спољна рубрика, иако без сталног дописништва у Бону, успешно је читаоцима предочавала дух промена који се незаустављиво ширио Немачком. Да је нови свет на помолу, било је јасно и из извештаја Танјуговог дописника Душка Рељића, чије су извештаје готово свакодневно преузимале и "Новости". На основу материјала који су емитовале новинске агенције и коментара стране штампе, спољнополитички новинари "Новости" успешно су најављивали брзу прекомпозицију Европе.

Јавност у Србији, међутим, била је заокупљена другим догађајима. Половином 1990. године, како је писао наш лист, поред опасног заоштравања односа између Срба и Хрвата, најактуелнији је био скандал после прекида представе "Свети Сава" по тексту Синише Ковачевића. "Новости" су тим поводом организовале чак и округли сто који је окупио највеће позоришне ауторитете који су дали своје виђење театра у раљама политике, религије и митоманије.

АУТОР драме "Свети Сава" Синиша Ковачевић у разговору са уредницима нашег листа Јованом Кесаром и Драганом Богутовићем поручивао је: "Не терајте ме из Србије"; да нико нема тапију на прошлост, па ни "Светосавска странка Жарка Гавриловића". Истовремено, Вук Драшковић је после дефинитивног раскида са својим страначким колегом на седници Централне управе СПО поручио за "Новости": Шешеља код психијатра. Ова вест, међутим, прошла је много тише него одлука Црвене звезде да клупу југословенског шампиона преузме Љупко Петровић - човек који ће клуб повести на непоновљиву стазу успеха и славе.

Данас је готово заборављено да се 1990. године тадашњи први човек Србије Слободан Милошевић озбиљно наљутио на "Вечерње новости". Повод, међутим, није била никаква критика његове политике или владајућег режимског курса већ - репортажа из његовог родног места.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Титова смрт - милионски тираж

РЕПОРТЕРКА нашег листа, позната песникиња и публицисткиња Гордана Брајовић, запутила се у Пожаревац са намером да чује сећања Милошевићевих рођака и пријатеља на његову младост и да сазна нешто о његовим навикама као обичног човека. У својој репортажи под насловом "Слободан Милошевић - наш Пожаревљанин" Гордана је на неколико места споменула и Милошевићеву супругу Мирјану Марковић, која је, такође, рођена и школована у Пожаревцу, али и навела понеку анегдоту из њихових младих дана.

То се новом српском вођи - није допало. Редакцији је упутио писани протест.

"Није поштено ни праведно да моја породица, а пре свега моја супруга, на овакав начин плаћа цену чињеници да се ја налазим на јавној функцији. Вама је то довољно да узмете за право да нас узнемиравате у приватном животу. Одбијам да прећутим и да се од мог Пожаревца прави ваш Кумровец. Демократско друштво за које се залажемо нећемо изградити негујући величајући, нити популаришући приватни живот било ког појединца, па ни мене, у нашој земљи", навео је Милошевић у протестном писму нашој редакцији које је сутрадан објављено у целини на трећој страни "Новости".

ПРОБЛЕМИ на Косову и Метохији још од велике албанске побуне 1981. године будно су праћени на страницама нашег листа. Захтеви Албанаца почетком деведесетих били су готово идентични: Косово - република, право на самоопредељење, "велика Албанија"... Притисак на неалбанско становништво је јачао, а ни будућност није изгледала боље. То је био повод да новинари Миша Киковић, Драган Дамјановић и Мирјана Радетић направе серијал разговора са косметским Србима и Црногорцима о будућности покрајине, Србије и Југославије.

- Немамо шта да више се лажемо. На Косову није добро, а биће и све горе. Људи су незадовољни и уплашени. Две продавнице имамо у селу, зграда до зграде. У једну долазе само Срби, у другу искључиво Албанци. Не би Албанац ушао у нашу радњу ни по лек. Свака прича о некаквом помирењу вешто је смишљена подвала у коју не верује нико, па још оволико милиције да дође - просуо је свој чемер Мирослав Степић, из села Дреновац, тада запослен као возач у предузећу "Ђураковац", у исповести новинарки Мирјани Радетић.

Његове прогнозе, нажалост, обистиниле су се, све до једне.

Сутра: Милан Тепић као Синђелић