Мањине на изборима у више колона

УЗ поруке о образовању, очувању језика и традиције, позиве на останак у својој држави Србији, али и уз говоре о сецесионистичким намерама и оптужбе на рачун државних институција, засада протиче изборна кампања за савете националних мањина. На изборима право учешћа имају кандидати 22 заједнице, а коначну реч даће гласачи 4. новембра.

Иако се већина кандидата држи тема којима би савети требало да се баве (култура, образовање, обавештавање, језик и писмо), представници Бошњака, међу којима предњачи СДА Сулејмана Угљанина, и ПДД који брани боје Албанаца, увек су, најблаже речено, на ивици коректне кампање. Ипак, казни није било.

Некоректне политичке поруке током кампање, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак за "Новости" коментарише као недостатак нових и одговарајућих идеја које треба да воде оснаживању положаја националних мањина и њиховом бољем интегрисању у друштво, а не да води у продубљивање јаза који никоме није потребан.

- Србија је држава свих њених грађана, а националне мањине јесу и остаће њено богатство. Однос према њима је нови квалитет који уносимо у европску породицу држава и народа - додаје Бошњак. - Кампања је формално у току од момента расписивања избора, али је трајала и све четири године мандата.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАЦИОНАЛНИ САВЕТИ: Мањине гласају 4. новембра

Засада има појединачних притужби грађана и подносилаца листа, али инспекција, која је од средине августа у ванредним надзорима, реагује одмах, па је све у духу демократије. Примедбе су се најчешће односиле на неадекватно обавештавање јавности о изборима и неажурност бирачког списка.

Албанци су гласни у оптужбама да су дискриминисани, па је посланик Фатмир Хасани више пута говорио о томе да имају право на само 15 чланова Савета, што није сразмерно стварном броју припадника ове мањине у Србији. Ипак, закон јасно поручује да се број "столица" одређује на основу пописа. А Албанци су последњи попис из 2010. године бојкотовали, па је уписано да их има тек мало више од 5.000.

Готово сви представници националних мањина ићи ће у више колона. Русини су већ поднели четири листе, Роми, Египћани и Бошњаци по три, док су по два списка кандидата предали Албанци, Власи, Румуни, Словаци и Чеси, Бугари, Буњевци, Власи, а по један Ашкалије, Буњевци, Грци, Мађари и Пољаци. Рок за пријаве истиче 19. октобра.

Први на листи најбројније мањине у Србији "Мађарска слога", Јене Хајнал каже, за "Новости", да се њихова кампања заснива на жељи да сви млади, од вртића до факултета, могу да се школују на матерњем језику:

- Настављамо да помажемо стипендијама, имамо изграђен културни систем, издавачку кућу, медије на мађарском и одличну сарадњу са министрима у Србији и мађарском владом.

У изменама Закона о саветима националних мањина уведено је да високи функционер не може бити председник савета, али ни члан извршног одбора. Такође, уведена је и неспојивост са фотељом председника партије.

- Тешко да можемо потврдити да ће политика суштински напустити рад ових тела, али циљ промена је смањење политизације националних савета - наводи Бошњак.

Право да бирају имају пунолетни грађани с пријављеним пребивалиштем у Србији, са тим што обавезно морају да буду уписани у посебан бирачки списак своје мањине.