Коментар: Мустафа

ФРАПАНТНА је лакоћа којом лаки медији у Србији могу да блате и вређају. Ништа лакше у земљи у којој Савет за штампу одмах штампа потерницу ако припаднике једне мањине назовете онако како их сви иначе зову, али зато не реагује када Владимира Стојковића у хистеричној хајци због једне неспретне изјаве крсте као Мустафу. Не реагује, иначе, ни када се на насловницама таблоида појаве рашчепљене ријалити естрадне квази звезде које једне другима сочно псовачки шаљу простачке поруке поред слике патријарха.

То је "уређивачка политика" Савета, који се није огласио против простачког третмана голмана Партизана и репрезентације. Све је дозвољено, јер влада принцип - прописе имамо, али их не примењујемо. Имамо и стандарде, али и дупле аршине. Већ познато. Онда је сасвим нормално да свако од квази журналиста да себи за право да вређа човека који то ничим није заслужио. Јер зна да га због тога нико ни попреко неће погледати.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СТОЈКОВИЋ СЕ ПРЕДОМИСЛИО, НЕ ВРАЋА ПАСОШ: Изјаве биле плод афекта услед непојамне судијске неправде

То што су неке од новина приватне, не даје им право да вређају. То је већ ствар васпитања, а не уређивачке политике. Владимир Стојковић није био Мустафа када је репрезентацију спасавао у безброј ситуација... Да ли неко размишља како се, гледајући форсирање сулудог стереотипа смишљеног на "северу" највећег стадиона, осећају људи у Србији који нису Срби?

У ту врсту "одобравања" уверили смо се и приликом доласка Алена Омића у КК Црвена звезда, чијим навијачима се није свидела његова структура крвних зрнаца. Најгоре од свега што може да нам се деси да нико не реагује на лудило. А оно нам више чак и не куца на врата. Одшкринуло их је. Јер, нико од оних који би требало то да чине не стаје у заштиту безразложно јавно извређаних људи.