ЖИТЕЉИ КУРШУМЛИЈЕ НЕЗАДОВОЉНИ ЗБОГ ПРИПАЈАЊА ШКОЛА: Нису нас питали за мишљење

Одлука Министарства просвете о гашењу Техничке школе "Ђура Ђаковић" и Гимназије из Подујева и њихово припајање Економској школи односно Гимназији у Куршумлији изазвало је незадовољство наставног кадра ових школа, али и ученика и житеља Куршумлије. Они се противе одлуци да ове школе од нове школске године почну са радом под новим називом Куршумлијско-подујевска Економско-техничка школа односно Куршумлијско подујевска гимназија.

- Осим што готово сви сматрају да су нови називи школа неадекватни, оно што нас је највише погодило јесте да је одлука Министарства донета у време колективних годишњих одмора и без консултације са нама - истиче Часлав Бојовић, директор Техничке школе из Подујева која је као и Гимназија од 1999. године радила измештена у Куршумлији.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Куршумлија: Јединица за крај, па привођење

Он истиче да су и наставници и ученици посебно иритирани што за одлуку о гашењу школа сазнају из медија и да о томе није обавештена ни школска управа, и као посебан проблем наводи недостатак адекватног простора у куршумлијској Економској школи где ће ученици прећи из опремљених у неусловне подрумске просторије.

И док подсећају да су ово једине образовне установе које су измештене са Космета радиле у централној Србији и које су похађали најугроженији ученици, професори подујевских школа ипак истичу захвалност Министарству просвете и због досадашњег функционисања упркос недовољном броју ученика. Они додају да су Министарству предлагали неколико решења њиховог статуса свесни да је реорганизација средњошколског образовања присутна широм земље.

Професори опомињу и на кратке рокове до почетка рада.

- И подујевске и куршумлијске школе су установе са традицијом, а новим називом су деградиране - истичу наши саговорници.

Ратомир Пантовић, директор куршумлијске Економске школе признаје да су сви затечени новонасталом ситуацијом али да, како каже, иако је можда приватно незадовољан поменутом одлуком, као директор је у обавези да спроводи одлуку Министарства просвете.

ВЕЋЕ ПРИСУСТВО ДРЖАВЕ

Из подујевских школа истичу да су у њима наставу похађали ученици најугроженије популације, односно ученици смештени у сеоским срединама, којима је Канцеларија за КиМ плаћала трошкове превоза. У локалној самоуправи у Куршумлији не желе да коментаришу одлуку Министарства просвете али напомињу да је због стратешког значаја куршумлијске општине чија се административна линија протеже у дужини од 106 километара са Косметом неопходно веће присуство државе на овом подручју.