Померамо казаљке како ЕУ каже

ЛЕТУ смо од јутрос ближи за један час, када су часовници померени за 60 минута унапред. Иако смо преласком на летње рачунање времена имали сат краће спавање, дан ће све до октобра бити дужи. Уколико, међутим, Европска комисија усвоји предлог Европског парламента да се престане са померањем казаљки двапут годишње, и Србија је обавезна да прихвати ту одлуку, с обзиром на то да се тренутно налази у процесу приступања ЕУ.

Ову могућност потврђују, за "Новости", у Дирекције за мере и драгоцене метале, указујући да од одлуке институција ЕУ, уколико дође до ове новине, зависи и то да ли ћемо прећи на само једно рачунање времена.

- Надлежни органи прате ситуацију у овој области и, уколико буде званичног усвајања одлуке о одустајању од режима летњег рачунања времена у ЕУ, правовремено ће преиспитати законску регулативу у нашој земљи и ускладити је са оном у ЕУ - наводе у Дирекцији за мере и драгоцене метале.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Који су аргументи јачи - за или против померања сата?

ПРЕМА ранијим истраживањима, летње рачунање времена нам односи један час, због којег смо неиспавани, патимо од главобоља, срчаних оптерећења, стреса, депресије, недостатка концентрације, што може проузроковати и више саобраћајних несрећа. Тело има свој ритам и навикнуто је да спава одређени број сати и да се буди у уобичајено време.

Руска академија медицинских наука је саопштила да прелазак са зимског на летње рачунање времена повећава број срчаних удара за један и по пут, учесталост самоубистава за 66 одсто, а и у хитној помоћи телефон чешће звони.

- Летње рачунање времена се на просторима бивше СФРЈ, па и у Србији, спроводи од 1983. године - подсећају из Дирекције за мере и драгоцене метале. - Основна замисао приликом увођења јединственог рачунања времена у ЕУ и у остатку Европе је била да доприноси функционисању јединственог тржишта на Старом континенту, као и правилном раду сектора превоза, комуникација и неких сектора индустрије.

Не постоји јединствен, планетарни систем преласка на договорено рачунање времена, па државе то решавају појединачно. Од 192 земље такозвани режим летњег времена усвојен је у 110 држава. Не примењује се у Јапану, Кини, Јужној Кореји... Ни на афричком континенту померање сата никад није постало популарно. Русија је, по Путиновој одлуци, 2016. године трајно прешла на зимско рачунање времена.

Иако се као главни разлог преласка на летње рачунање времена наводила уштеда енергије, и то је доведено у питање, јер, у савременом друштву, енергетска уштеда не зависи много од дужине дана...

Иначе, зимско рачунање времена је право, астрономско време, када је Сунце у зениту, на највишој тачки на небу у 12 сати, док је летње рачунање времена одлука државе да се у октобру часовник помери уназад за 60 минута, а у марту исто толико унапред. Назива се и - указно време.