У приватни дом о трошку државе

ДА БИ се смањиле листе чекања за смештај у неком од државних домова за старе, ове године ће бити финансиран смештај за најугроженије корисникe и у приватним домовима. Новац за ове сврхе је обезбеђен, а власници приватних домова чекају позив државе на конкурс. За 32.700 динара субвенције по кориснику, уз додатак ПДВ, могу да конкуришу само они приватни домови који имају лиценцу.

На листи чекања за државне домове је око 600 особа, показује статистика Републичког завода за социјалну заштиту, док у Београду на место чека од 200 до 300 најстаријих.

Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа за смештај старих особа, каже, за "Новости", да они свакодневно очекују да Министарство рада огласи јавну набавку, која неће имати форму надигравања, већ ће сви кренути са исте полазне основе.

- Направиће се спискови, и ко је од власника приватника расположен, моћи ће да учествује у тој причи - каже наш саговорник. - Постоји ниво исплативости за нас приватнике, и он подразумева да највише 20 одсто корисника може да буде субвенционисано, а да остали буду смештени по редовној цени. Држава нам је наметнула велики број обавеза које је неопходно испоштовати, као што су безбедност и здравље на раду, број струковних радника, квадратура установе, здравствена заштита и многи други, а то све кошта, па би већи број оваквих корисника био неисплатив.

Прочитајте још - Држава ће дотирати домове за старе

Миловановић додаје да су у Београду и Војводини капацитети приватних домова готово попуњени, јер их има мало. Питање је, међутим, колико је међу онима који су на листи чекања социјално угрожених, јер само они могу да добију државну субвенцију.

- У Београду има око 90 приватних домова и у њима има по неколико слободних места - каже он. - Систем подразумева да ће корисник пребацивати пензију на рачун смештаја, а остатак ће уплаћивати Министарство. Средства у буџету су опредељена и треба их потрошити.

Наш саговорник наглашава да су у источној и јужној Србији веома заинтересовани за ову врсту сарадње са државом, јер им та цена више одговара него Београду и Војводини, где су цене код приватних пружаоца услуга веће.

Сузана Мишић, директорка Геронтолошког центра Београд, објашњава да та установа има четири објекта и да може да прими око 1.200 особа, што, међутим, није довољно.

- Идеја да држава ангажује слободне капацитете у приватним домовима је добра, јер и Закон о социјалној заштити изједначава приватне и државне домове - каже наша саговорница. - Ако се ово реализује, државна установа у Београду биће растерећена, а то ће свакако помоћи и породицама. Већина људи данас долази у домове због здравстене неге, а мање долазе људи који су покретни и који желе да буду са својом генерацијом. Томе у прилог иде и податак да је просек година наших корисника 84.