Архив се сели у Светосавски дом
01. 11. 2017. у 08:16
После писања "Новости" о катастрофалним условима у установи САНУ у сремским карловцима. Договор са владом АПВ. Следи дигитализација баштине Србије

Председник САНУ Костић и премијер АПВ Мировић са сарадницима Фото Digiteam САНУ
НАЈЗНАЧАЈНИЈА српска ризница нововековних докумената, Архив САНУ у Сремским Карловцима, неће још дуго носити неславни епитет најзапуштеније институције те врсте. После недавног текста у "Новостима" о томе да већину од укупно три милиона драгоцених докумената нагризају влага и мишеви, у уторак су се у САНУ у Београду председник те институције академик Владимир Костић и председник Покрајинске владе Игор Мировић договорили да се Архив спасе пресељењем у условнију зграду.
Реч је о здању Светосавског дома у центру Карловаца, који је уочи Другог светског рата изградио патријарх СПЦ Гаврило Дожић. Осим Архиву САНУ, ова зграда биће дом и Центру за дигитализацију свих војвођанских архива. Средства за адаптацију Светосавског дома биће опредељена до краја ове године планом за војвођански буџет.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Архив САНУ: Бактерије нам поједоше баштину
- Направили смо озбиљан искорак, у чему нам је Влада Србије помогла, а то је да овде, у Београду, направимо Аудиовизуелни архив са Центром за дигитализацију научне, културне и уметничке баштине Србије. Ту се отвара и простор за нашу сарадњу у процесу дигитализације вредне грађе Архива САНУ у Сремским Карловцима - рекао је академик Костић.
Састанку у Београду присуствовали су и академик Василије Крестић, покрајински секретар за науку Зоран Милошевић и др Жарко Димић, директор карловачког Архива САНУ.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СЕОБУ СРБА ГРИЗУ МИШЕВИ И ВЛАГА: Архив САНУ у Сремским Карловцима у веома тешком стању
ПРИЈАВЉИВАЊЕ КАНДИДАТА: САНУ БЕЗ НОВИХ ЛЕКАРА
ПОЧЕТАК изборне трке за нове чланове Српске академије наука и уметности озваничен је у уторак, а о томе ко ће бити нови станари "куће бесмртних" биће одлучено на изборима, 8. новембра 2018. године. САНУ је расписала јавни позив за предлагање кандидата за нове дописне и редовне чланове Академије.
Нове академике и дописне чланове могу да предлажу одељења, огранци и одбори САНУ, три редовна члана Академије, сенати универзитета, већа факултета и института, научна друштва и удружења уметника. Шансу да уђу у изборну трку имаће кандидати за које предлози стигну у Академију до 31. јануара 2018. године.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Небрига благо нагриза
САНУ тренутно у свих осам одељења има 134 члана, и то 98 редовних и 36 дописних, а изменом статута укупан број чланова ограничен је на 150, а по одељењима на 25. Одељење медицинских наука и Одељење за математику, физику и геонауке зато неће моћи да бирају нове чланове, јер прво већ има максималних 25 дописних и редовних чланова, а друго чак и једног више.
У овом изборном циклусу очекује се појачање на Одељењу друштвених наука, које сада броји свега пет редовних и једног дописног члана. Ослабљени су и Одељење историјских наука и Одељење ликовне и музичке уметности, са по 12 чланова.