Мале богиње прете на КиМ, беба умрла у Приштини
18. 10. 2017. у 10:29
На Косову проглашена епидемија, у целој Србији пооштрене мере превенције. На северу покрајине заражено седморо људи

Илустрација, фото Н.Живановић
НА Косову је због повећања броја оболелих проглашена епидемија малих богиња. Тамошњи Институт за јавно здравље регистровао је 98 случајева оболевања, а једна беба преминула је пре два дана у приштинској болници од компликација малих богиња. На северу Космета седморо људи заражено је вирусом малих богиња. Начелник Инфективног одељења Здравственог центра у северној Косовској Митровици докторка Даница Радомировић каже да постоји опасност да се број заражених значајно повећа.
Иако у српским срединама на централном Космету нема оболелих, др Соња Ракочевић, педијатар у Дома здравља у Грачаници, каже да је међу родитељима завладала паника, због чега су направљени спискови за ванредну вакцинацију, као и листа приоритета на којој су деца до 18 година из Грачанице и околних српских средина.
- На основу тих спискова деца се позивају на ванредну вакцинацију у Грачаници и локалним амбулантама - објашњава др Ракочевић. - Из завода за јавно здравље у Митровици набавили смо довољно вакцина, тако да ће вакцинацијом која је у току бити обухваћена сва деца.
Доктор Зоран Вукадиновић из Завода за јавно здравље у Косовској Митровици каже да је после петнаестодневног лечења двоје пацијената отпуштено из болнице уз епидемиолошки надзор, док се троје налази на лечењу на инфективној клиници у КБЦ Косовска Митровица.
Прочитајте још: Ристић:Вакцинација једина превентива од епидемија
На инфективном одељењу приштинског клиничког центра тренутно лежи 57 пацијената са малим богињама, јер су компликације које се јављају упала плућа или мозга, а четворо је у тешком стању.
Тако нам сада епидемија малих богиња, које су иначе, врло заразне, прети са две стране: из Румуније, где је од почетка године заражено више од 3.500 људи, а 17 умрло, и са југа Србије, односно КиМ. Ако се епидемија рашири то ће бити директна последица утицаја антивакциналног лобија и опадања обухвата вакцинацијом. ММР вакцину, која најмлађе штити од малих богиња, заушака и рубеоле, прошле године примило је 81 одсто двогодишњака - у Војводини 89, а у централној Србији 78,2 одсто, а добром баријером од оболевања сматра се обухват вакцинацијом од најмање 95 одсто.
Болница у Грачаници / Др Даница Радомировић

Према подацима епидемиолога, када се саберу невакцинисани по генерацијама, свако друго дете у Србији није примило ММР, а то значи да је ризик од епидемије велики, па се појачавају мере заштите.
Министарство здравља и Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" од 9. октобра спроводе пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији целе Србије, а то подразумева пријаву сумњивих случајева, лабораторијску дијагностику, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних... У Министарству здравља тврде да смо, ако затреба, спремни и за изолоцију и лечење оболелих.
Наложено је да се мере пооштреног надзора спроводе до даљег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја у жаришту епидемије.
Прочитајте још: На Косову око 100 оболелих од малих богиња
- Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Косовска Митровица (који је надлежан за територију српских енклава) пријавио је Институту за јавно здравље Србије епидемију малих богиња 6. октобра са четири оболела закључно са 16. октобром, и то у ромској популацији. У узорцима двоје оболелих у брису и серуму на Институту Торлак је доказан вирус малих богиња - објашњавају у "Батуту".
Завод за јавно здравље Врање је пријавио 13. октобра случај сумње на мале богиње код особе са територије општине Бујановац, која је остварила контакте са оболелима у Клиничком центру Приштина. Резултати се чекају.
Прочитајте још: Епидемија прети због избегавања вакцине
УГРОЖЕН - СВЕТ
У ПРВИХ девет месеци ове године у Србији је регистровано 12 случајева малих богиња (генотип Б3) из пријављених епидемија у Општој болници Крушевац и Општој болници Сремска Митровица. Епидемије морбила у Европи су регистроване током 2017. у Немачкој (891 случај са једним смртним исходом), Италији (3.501 случај са четири смртна исхода), Бугарској (162 случаја са једним смртним исходом), Уједињеном Краљевству (25), Шпанији (138), Аустрији (84). Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. до краја септембра 2017. године пријављено је 9.539 случајева са 34 смртна исхода.
Bane
18.10.2017. 11:17
Sada kada krene i tuberkoloza da kosi decu koja nisu vakcinisana. Zaboravili Srbi kako su ranije deca umirala, pa slušaju eksperta za imunologiju, Jelenu Karleušu. Smrtnost dece u Srbiji pre nego što su pronađene vakcine je bila oko 30%. Jova Jovanović Zmaj, i pored toga što je bio ugledan doktor, izgubio svih devetoro i ženu pride, moja prababa četvoro ... Srećno bilo roditeljima koji ne vakcinišu decu.
Pa vidite kako je to ozbiljna bolest ako se deci ne daju vakcine.
Od Kosova je došla i VariolaVera
Primilo MMR, nece imati nijednu od bolesti sa spiska, ali ima autizam, koji je neizleciv. Zivotari ko biljkica od kada je primio MMR. Neku od ovih bolesti protiv kojih je vakcinisan bi mozda preziveo, ali MMR nije. A ja sam bio kreten, lojalan i poslusan gradjanin ove zemlje, i u svom kretenizmu sam upropastio svoje dete. Za moje dete nema vrtica, moja zena je dala otkaz da brine o njemu, a moju drzavu nasi problemi ne zanimaju. Da mogu da vratim vreme,,,,
@da vam ja dovedem moje dete na pregled? - Dobio bi autizam i da je primio i da nije primio MMR. Autizam se manifestuje u uzrastu kada se dobija MMR i nikakve veze sa vakcinom nema. A vi verujte u suprotno, ako vam je lakše.
Коментари (11)