Низак праг беде
17. 10. 2017. у 07:14
Број сиромашних седам година стагнира, угрожени људи без радног места, али и запослени. Руб сиромаштва за четворочлане породице -25.000 месечно

ОКО 2,6 милиона људи у Србији живи у сиромаштву или у ризику од сиромаштва. Како је саопштила Европска мрежа против сиромаштва - Србија, поводом 17. октобра, Међународног дана борбе против сиромаштва, лане је у нашој земљи било 3,6 одсто, односно око 260.000 екстремно сиромашних. У питању су они који су месечно приходовали до 90 одсто од 11.694 динара (што је линија сиромаштва коју је одредила Влада).
Укупно сиромашних је 7,6 одсто (око 500.000 људи, од чега 100.000 деце), док се 25,4 одсто налази у ризику од сиромаштва. По речима др Слободана Цвејића, члана Управног одбора Европске мреже, сиромашна четворочлана породица месец дана живи са мање од 25.000 динара, док породице у ризику од сиромаштва живе са мање од 60 одсто просечних примања у нашој земљи (у августу је просечна зарада била око 47.000). Истраживања показују и да је у порасту број сиромашних који раде и редовно примају плату, као и да је све већи јаз између богатих и сиромашних.
Тако је у 2016. години 13 одсто запослених било у ризику од сиромаштва: сваки десети запослени који ради за другог послодавца и сваки трећи самозапослени.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У ризику од сиромаштва 49,8 одсто вишечланих породица
- Проценат сиромашних и оних који живе у ризику од сиромаштва стагнира после велике економске кризе 2009. - каже Цвејић. - После благог пораста, од тада па у последњих седам година, седам одсто целокупне популације живи у апсолутном и четвртина у релативном сиромаштву.
Апсолутно сиромаштво представља немогућност да људи задовоље базичне, минималне потребе, док код релативног они не могу да достигну онај животни стандард у коме живи остатак друштва. У беди или на самој ивици ње живе незапослени, самохрани родитељи, велики број самаца, деца и млади, Роми, интерно расељени, особе са високим степеном инвалидитета, стара лица без пензије. Чак 38,7 одсто људи налази се у ризику и од сиромаштва и од социјалне искључености.
- И ризик од сиромаштва и ризик од социјалне искључености имају готово дупло већу стопу у Србији него што је просек за чланице ЕУ - коментарише Цвејић, и додаје да су неки кораци ка смањењу сиромаштва направљени, али да је неопходно да држава утиче на смањење неједнакости. Кључно је да се успостави боља социјална заштита, већа контрола финансијских токова, спречи корупција.
- Ја се залажем и за веће опорезивање богатих. Потребан нам је и финансијски подстицај предузетништву - закључује наш саговорник.
Према "профилу" који је израдио владин тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, највећи проценат сиромашних је у источној и југоисточној Србији, посебно у ванградским подручјима. Нарочито су угрожене петочлане и вишечлане породице, чији носиоци немају завршену школу или имају само осмолетку, и често немају стално запослење.
Како кажу у владином тиму, социјални трансфери значајно утичу на смањење сиромаштва: лане су смањили стопу сиромаштва за 26,3 одсто:
- Да није било социјалних трансфера стопа сиромаштва би уместо садашњих 7,3 одсто износила 9,9 одсто, а у сиромаштву би било 170.000 људи више. Забрињава чињеница да Србија у европским оквирима остаје једна од најугроженијих земаља. Праг ризика сиромаштва на месечном нивоу за појединца износи 15.416 динара, и у поређењу са чланицама ЕУ нижи је од свих осим Румуније - кажу у Тиму.
НЕДОСТАЈУ СОЦИЈАЛНЕ КАРТЕ
У НЕКИМ земљама, као нпр. у Бугарској, мала је разлика између просечне и минималне зараде, док је у Србији минимална зарада дупло мања од просечне, коментарише Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца. Он додаје да држава мора да се бори против сиромаштва, а не послодавци:
- Две деценије немамо социјалне карте, па је иста цена киловата струје и кубика воде за оне који троше на подно грејање и базене, као и за оне који једва преживљавају. Не може исти порез да плаћа самац и четворочлана породица.
Milivoje
17.10.2017. 07:57
Terate nas u EU? Dajte onda definiciju siromaštva koja važi u EU - znači prag koji država smatra za siromaštvo i kreće da daje socijalnu pomoć. To je u Nemačkoj oko 1.600€ za četvoročlanu porodicu. Znači nije 250€ nego šest puta više. Dobro, kirija je skuplja značajno, i računi su veći za oko 50% ali i kada se to uzme u obzir i sobzirom da je u Srbiji čak i sirotinja u većini slučajeva stambeno obezbeđena, opet dolazimo do toga da je prag siromaštva za četvoročlanu porodicu negde oko 600-800€.
Ma super nam je,zar niste čuli "premijera" i "predsednika"!?
Toliko nam dobro ide da me je sramota.
U siromaštvu je, po metodologiji EU (kojoj vi težite), preko 75% građana Srbije. Ne lažite narod više.
"Dve decenije nemamo socijalne karte, pa je ista cena kilovata struje i kubika vode za one koji troše na podno grejanje i bazene, kao i za one koji jedva preživljavaju. Ne može isti porez da plaća samac i četvoročlana porodica". Mislim da je ovo ključni deo teksta koji bi donekle mogao da popravi sliku u prosečnom Srpskom domaćinstvu. U Evropi odavno postoje porodično/bračne kategorije koje REALNO oslikavaju potrebe domaćinstva sa jednim/ dva člana, decom ili bez...
Коментари (24)