Дечји бракови ретки у општој популацији, чести код Рома

Дечји бракови ретка су појава у општој популацији у Србији, али су веома чести у ромској популацији, где 57 одсто девојчица ступа у брак пре навршене 18 године, а готово свака пета пре навршене 15 године.

У ромској заједници честа је пракса да родитељи уговоре бракове деци пре 18 године. Посебно су угрожене девојчице, а рани бракови представљају озбиљну повреду њихових људских права - ускраћено право на детињство, рано напуштање школовања, економска зависност, ране трудноће, речено је на скупу "Дечји бракови у Србији".

Саветница потпредседнице Владе Србије за родну равноправност Бранкица Драшковић указала је да пет одсто ромских девојчица роде дете пре 15 године живота, док 38 одсто девојчица пре 18 године.

Она је на скупу поводом Међународног дана девојчица, нагласила да ромска заједница и друштво у целини морају да препознају тај проблем, да се девојчице и дечаци оснаже, да се ради на њиховој едукацији и већем укључивању у образовни систем.

Према подацима Уницефа, рани, уговорени бракови у ромској заједници у Србији у сталном су порасту, па је тако 2005. године 46 одсто девојчица пре 18 године било у браку, 2010. године 54 одсто, док се 2014 године близу 60 одсто девојчица удало пре 18 године.

Србија није јединствена по дечјим браковима. Процењује се да ће у свету до краја године 150 милиона девојчица ступити у брак пре 18 године.

Заменица директора Уницефа у Србији Северине Леонарди нагласила је да се раним браковима девојчицама одузима детињство, да раније напуштају образовни систем, раније рађају децу, те да су и веће вероватноће да ће живети у сиромаштву.

Она је поручила да је Унецеф спреман да помогне како би се прекинуло са праксом дечјих бракова.

Недавно истраживање о дечјим браковима у Србији показало је да је затворени круг сиромнаштво најчешћи мотив за ране бракове.

"Ту је и култ невиности, што условљава да се ромске девојчице удају младе", рекао је научни сарадник Етнографског института САНУ Иван Ðорђевић.

Ромске жене, како каже, у подређеном су положају, образовање је за њих пожељно, али сматрају да им неће донети бољитак те да је стога непотребно у животу.

Ðорђевић је рекао и да су током истраживања на терену имали прилику да виде девојчицу која се удала са 11 година, а са 11,5 година родила дете.

Представница Ромске женске мреже Бибија Славица Васић каже да лоша образовна структура Рома и изолованост из заједнице није ништа ново, те да је чак 89 одсто радно способних Рома неквалифииковано, а да свега 0,4 одсто заврши факултет.

"Оснаживање жена у ромским заједницама је важно и даје резултате. Ми већ годинама радимо у Раковици, слале смо жене на разне курсеве и смањени су рани бракови", нагласила је Васић.

Она је додала да ромски лидери нису заинтересовани за ту тему и да се том проблематиком данас баве само женске ромске организације.