У Србији сваког сата умре шест особа од болести срца и крвних судова

БЕОГРАД - Сваког сата у Србији шест особа умре од болести срца и крвних судова и то је водећи узрок смртности у нашој земљи, подаци су Института за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут".

Само током током прошле године од кардиоваскуларних болести умрло је 52.102 особе и то 28.314 жена и 23.788 мушкараца.

Директорка Института Батут Верица Јовановић каже да је заблуда да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе из економски развијенијег друштва.

"Данас ниједан становник наше планете није поштеђен ове групе болести, без обзира на то где живи, ког је пола, узраста, социјално-економског статуса", рекла је Јовановић за Танјуг.

Она је нагласила да трећину свих узрока смрти у свету чине болести срца и крвних судова и да сваке године од њих умре 17, 5 милиона људи.

Прочитајте још: У Србији годишње више од 4.500 људи оболи од карцинома дебелог црева

"Очекује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона људи", појаснила је Јовановић и додала да у Србији у последњих 10 година стопа смртности бележи пад и код мушкараца и код жена, али да су подаци и даље алармантни.

"Оно што је забрињавајуће је да у Србији сваког сата шесторо људи умре од обољења срца и крвних судова, односно 142 особе дневно изгубе живот од ове групе болести, што на годишњем нивоу износи висе од 52.000 људи", појаснила је она.

Контролом фактора ризика могуће је спречити више од 50 одсто оболевања, посебно контролом три кључна фактора ризика - пушење и пасивно пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана.

Стрес, такође, негативно утиче на здравље становништва и доприноси развоју кардиоваскуларних болести.

"Смањењем стреса и побољшањем психолошког стања може се избећи појава срчаног удара, али поправити и опште телесно и душевно стање", појаснила Јовановић.

Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Бранко Белеслин нагласио је да Србија припада високоризичним земљама у оболевању од болести срца и крвних судова, што се мери бројем умрлих на 100.000 становника.

Прочитајте још: Млади имају дупло већу шансу да оболе од рака дебелог црева

"Западноевропске земље су предузеле системске мере које су дале резултате, а најбоље резултате бележи данска. У Србији постоји благи тренд смањења учесталости обољевања и умирања", нагласио је Белеслин за Танјуг.

Западноевропскле земље су предузеле системске мере, појашњава, као што је забрана пушења, правилна исхрана, смањење употребе соли.

"Србија је забранила пушење у болницама и јавним местима, али није у затвореним просторима као што су ресторани, кафане", појаснио је Белеслин.

Значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама ове године су у фокусу Светског дана срца који се обележава 29. септембра.

Током целе недеље грађанима ће се на различите начине указивати на значај превенције кардиоваскуларних болести.

Завршна манифестација биће у петак у Ташмајданском парку од 10 до 12 сати где ће бити Клиника на отвореном, под слоганом "Пренеси знање- чувај своје срце".

Током два сата грађани ће имати прилику да разговарају са лекарима, измере крвни притисак, шећер у крви.