Академија спасава баштину (ФОТО)

ПИСМА Јована Цвијића, преписка Вука Караџића, "Новине сербске", 850 негатива фотографија Ристе Марјановића, само су делић драгоцене грађе која ће бити спасена од пропадања и чувана у новооснованом Аудио-визуелном архиву са центром за дигитализацију Српске академије наука и уметности. Држава је са 2,5 милиона евра подржала овај трогодишњи пројекат од националног значаја, а архив ће бити смештен у Кнез Михаиловој улици, прекопута палате САНУ, и најоптимистичније прогнозе су да би већ до краја године могао да почне са радом. Нешто реалније процене кажу да ће прве истраживаче моћи да прими догодине.

Два спрата зграде у Кнез Михаиловој биће у потпуности реновирана и прилагођена за рад нове институције. На једном ће бити радни простор за запослене, а на други ниво моћи ће да дођу научници, студенти, ђаци и било ко други заинтересован за истраживање драгоцене грађе коју ће Аудио-визуелни архив чувати. Велики део биће доступан и на интернету.

- Стање у коме сe деценијама налази Архив САНУ, посебно документи у Сремским Карловцима, који представљају културно добро несамерљивог значаја, такво је да се осећам као злочинац који не врши своју функцију - оценио је академик Владимир Костић, председник САНУ, на конференцији за новинаре у овој институцији. - Три-четири деценије исијавамо неодговорност према писаним документима историје, дипломатије и науке. Када видите белешке Јована Цвијића које су пожутеле, књиге са понеком поцепаном страницом, онда, ако је човек пристојан, мора да осети срамоту. Осећам се и крив и осрамоћен.

О алармантном стању културне баштине говорио је и академик Александар Костић, говорећи да она виси о концу, те да је ово тренутак када држава треба да заузме другачији став, да се систематски и дугорочно бавимо овим питањем, јер су поједини документи почели неповратно да пропадају.

- Ово је заиста био последњи тренутак да се оваква институција унутар Академије формира, јер је дигитализација - и конзервација и промоција - оценио је Александар Костић, дописни члан САНУ. - Као чворна институција, Архив ће бити стециште свих локалних институција, па у тренутку претраживања улазите у Архив и имате рачвање ка свим локалним институцијама и њиховим базама.

Процењује се да дневно, уз савремене уређаје, може да се обради и по 2.000 страница. Радослав Зеленовић, директор Аудио-визуелног архива, нагласио је да је реч о великом, захтевном и скупом послу, ако се поштују стандарди какви су у свету. Додао је и да су многи списи и до сада дигитализовани, али према другим стандардима, па ће неке ствари бити рађене из почетка. Посебно је важно, кажу у САНУ, да архивирање буде детаљно и прецизно, да пропратна документација буде јасна.

ПРЕЧАНКА - СЕРИЈСКИ УБИЦА

ТРЕБА сачувати приче о нашим животима, селима и насељима. Све то постоји записано - оценио је академик Владимир Костић.

- У Архиву у Сремским Карловцима, на пример, међу црквено-судском документацијом пронађени су записи о првој жени серијском убици у пречанском крају, коју су открили када је убила четвртог мужа.