Боловања све чешћа, а болести све теже

СВЕ више становника Србије мора да одсуствује са посла због болести, и то са најтежом дијагнозом. Само у првих шест месеци ове године због различитих тумора на боловању дужем од 30 дана било је 7,84 одсто запослених више него у истом периоду прошле године. Са овом дијагнозом се, нажалост, највише и повећао број запослених који су привремено спречени за рад, што директно одражава поражавајућу статистику према којој од карцинома годишње у Србији оболи око 33.000 људи.

Иако "косе" по целој земљи, без изузетка, у првој половини ове године издвојиле су се, ипак, "црне тачке" најчешћег оболевања од тумора. Последњи извештај Републичког фонда за здравствено осигурање о привременој спречености за рад дуже од 30 дана, показује да се због тумора са посла највише одсуствовало на територији филијале Нови Пазар, где је чак 17 одсто свих који су ишли на боловање, са посла изостало због дијагнозе - тумор.

Изнад просека су, кад је реч о боловању од тумора, и становници Зрењанина, Ваљева, Сремске Митровице и Пирота. На територији ових филијала РФЗО међу разлозима за боловање тумори су заступљени од 11,35 одсто (у Пироту), до 13,17 (у Зрењанину).

У Лесковцу, Врању, Смедереву, Шапцу, Нишу и Пожаревцу, ситуација је боља, јер је тамо од свих који који су одсуствовали са посла са тумором било од 7,2 до 7,92 одсто, што је мање од просека у Србији.

У порасту су и болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, па се због њих на боловање у првој половини ове године ишло за 7,7 одсто више него у истом периоду 2014. Све теже се, изгледа, носимо и са свакодневним проблемима и нагомиланим стресом. Подаци РФЗО показују да су се одласци на боловање због душевних поремећаја и поремећаја понашања повећали за 6,53 одсто, а од болести система крвотока, које су у Србији и најчешће, за 3,55.

Од 1. јануара до 30. јуна на лекарску комисију изашло је 150.704 осигураника, неки једном, а неки и више пута. То је за 4,3 одсто више него у првој половини прошле године, кажу у РФЗО.

Ако се међу онима који иду на краћа боловања, до 30 дана, за која накнаду исплаћује послодавац, и провуче по неко ко би, без праве дијагнозе, само мало да предахне од посла, или да се у сезони измести са свог радног места, јер "приватно" може да заради додатни новац, одсуство са посла дуже од 30 дана одобрава комисија. Изабрани лекар, који сам одлучује о краћим боловањима, за дужа практично само даје предлог.