Жене више раде, а мање зарађују

МЕЂУ најбогатијим грађанима Србије нема много припадница лепшег пола. На списку од 18.323 богаташа, који су Пореској управи лане пријавили да месечно зарађују више од 1.500 евра, има једва мало више од 6.000 жена. Велике плате резервисане су за директоре, топ-менаџере, власнике приватних фирми, а то нису висине до којих даме лако стижу.

Жене у свим државама Европске уније мање зарађују од мушкараца на истим радним местима. За годину дана оне остану ускраћене за 2,7 просечних плата својих колега. Када се погледа просек за 27 европских земаља, мушкарци годишње зараде 34.495 евра, а жене свега 26.513 евра. То је готово 8.000 евра мање.

У Европи је, судећи према подацима Еуростата, приметно да што више просечна зарада опада, то се и плата жена процентуално мање разликује од зараде мушкараца. Али је увек, по правилу, мања. Па тако Белгијанац у просеку зарађује 46.251 евро, а његова жена 39.642. Бугарин кући донесе тек десети део тог износа, односно 4.978 евра годишње, а његова супруга 4.256 евра годишње.

- Жене у Србији су 30 одсто мање плаћене од мушкараца за исте послове које обављају - каже Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије. - Нешто боља ситуација је у јавном сектору, али тамо су и зараде веће у односу на приватни сектор, исплата је редовна, а плаћен је и прековремени рад. С обзиром на то да су јавна предузећа “политички плен” партија, не чуди што су у фотељама мушкарци, пошто они доминирају унутар политичких странака.

Савићева напомиње да се у Европи и свету жене у приватном бизнису изједначавају са мушкарцима, док је у Србији потпуно другачија ситуација. Жене, како објашњава, морају уложити много више напора да би успеле у бизнису. Поред тога оне и даље остају и мајке и домаћице - дакле имају дупло радно време.

То потврђује и Оливера Поповић, потпредседница Удружења пословних жена Србије.

- Као и мушкарци, и жене у бизнису наилазе на многобројне изазове, али пред њих су постављене и додатне препреке - истиче Поповићева. - Самим тим што су власнице некретнина у знатно мањој мери, једва преко 15 одсто, или власнице пољопривредних имања, испод 10 одсто, женама које желе да оснују своје предузеће је отежан приступ финансијама. Такође, улога жене у породици и друштву се споро мења и још је она задужена и за бригу око деце, а и око старијих чланова породице што такође доприноси мањем броју жена у предузетништву. Подршка породице и друштва често изостаје тако да самопоуздање опада и тада је потребан још већи напор, храброст и одлучност да бисте се одлучили и упустили у неизвесне предузетничке воде.

Поповићева истиче да жене у чак 66 одсто случајева, отварају предузећа да би разрешиле своје егзистенцијално питање, да би се самозапослиле, то јест из нужде.

- Нажалост, тек свака трећа жена отвара предузеће из изазова, зато што жели да оствари неку своју предузетничку идеју, оствари своју визију и омогући и другим, најчешће женама, да се и запосле и раде креативне и иновативне послове - закључује Поповићева.