СЛУЧАЈ РАЧАК ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ИНСЦЕНИРАНОГ МАСАКРА - Вокерова светска лаж (1)

ПЕТ година после наводног масакра албанских цивила на Космету, др Хелена Ранта, шеф финског тима форензичара који је испитивао жртве, открила је да су у селу Рачак вођене жестоке борбе између албанских терориста и војнополицијских снага.
Ово закаснело признање само је потврдило да је масакр у Рачку пажљиво режирана представа америчког пензионисаног генерала Вилијема Вокера и његовог посматрачког тима, која је послужила за стварање медијске слике о злочинима српске војске и полиције над недужним албанским становништвом.
Уследила је глобална осуда, а косовске “Маркале”, како су догађај у Рачку назвали независни аналитичари, послужио је као медијска увертира за бомбардовање Југославије 1999. године.

У Вокерову верзију Рачка, први су посумњали сниматељи “Асошијетед преса”, и новинари “Монда” и “Фигароа”, чијим трагом су кренули и “Гардијан”, “Тајмс”, “Корјера де ла Сера”, “Либерасион”, “Република” “Ди Велт”, “Би-Би-Си”, канадски “Би-Би-Си Радио”... и други.
Истина цури и са албанске стране. Нашим Тачи, у интервјуу ББЦ од 24. марта 2000. године, каже “да је једна јединца ОВК била активна у Рачку и да су многи припадници ОВК јуначки погинули у борбама са југословенским снагама”.
Да у Рачку нису страдали цивили сведоче и читуље погинулим борцима ОВК у албанским гласилима на Космету.
На интернету се може наћи изјава Медлин Олбрајт, дата ББС, “да су биле потребне припреме за инцидент у Рачку и да је он подгреван како би се одржао притисак на европске савезнике ради војне интервенције”.
Вили Вимер, потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС, један од ретких европских званичника, који није насео на “тв масакр”:
“С гнушањем одбацујем манипулације које се врше снимцима, а које имају за намеру да испровоцирају НАТО интервенцију на Косову. Све упућује на стварање одређене реакције, тако да када видимо одређене слике добијемо жељу да аутоматски издамо наређење нашим војницима да крену у акцију. Веома сам узнемирен овим срамним манипулацијама нашим осећањем хуманости”, изјавио је Вимер немачкој приватној телевизији НТВ, наглашавајући да веома добро зна “одговорност” Срба, али да зна још боље одговорност албанских терориста који су, како је рекао “битно допринели да ОЕБС не буде способан у извршењу својих обавеза у последњих неколико месеци”.

УПОРИШТЕ ОВК
Недељник “Нин” у специјалном додатку “Случај Рачак - злочин и казна” објављује сведочење бившег полицајца, који осим детаљног описа окршаја и констатације да је Рачак био једно од упоришта ОВК, наводи низ детаља непознатих јавности.
“Ослободилачка војска Косова организовано делује од половине 1998. године. У Рачку су били припадници 121. бригаде ОВК “Агим Целеј - Цоли”, односно батаљона “Садик Шаља”. Ту је био штаб неродимске Оперативне зоне, у кући Мустафе Мехметија. Из села су стално извођене терористичке акције, убијани су полицајци, киднаповани Роми и Албанци који нису сарађивали са ОВК.
Од октобра 1998. године до 15. јануара 1999. године, припадници терористичке ОВК на подручју Рачка убили су полицајце Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Светислава Пешића, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, затим цивиле Мифтара Ресенија и Енвера Гашија, у новембру 1998. запалили су кућу ДЖемаља Батићија из Рачка.
Непосредан повод за акцију српских снага безбедности, било је убиство полицајца Светислава Пешића. На његово возило пуцано је из заседе 10. јануара.
“Цело село било је опасано рововима 9два до три километра) и бункерима. Није нам, међутим, било познато да иза њих, у правцу Језерачких планина, постоји још један низ ровова. То смо открили, нажалост, касније у току борби.
О планираној акцији смо обавестили посматраче Европске уније, који су са петнаестак джипова дошли на брдашце крај пута који од магистрале води ка Рачку. Ту су били ТВ екипе Асошиједад преса и ројтерса.
Село је било пред нама и под нама. Није било цивила. Била је зима, а само се из оджака једне куће извијао дим. То је кућа у којој се налазио штаб ОВК. Ту смо касније нашли разну опрему, документе, спискове припадника батаљона “Садик Шаља”, компјутер...
РОДОВСКА БИТКА
Запуцали смо на њих. Почела је битка. Терористи су покушавали да се преко ровова у којима смо били ми пробију ка Језерачким планинама. Отуда им је долазила нека помоћ. Пуцало се на све стране. Око 16 часова пуцњава је престала. Ми нисмо напуштали ровове. Војска и полиција које су кренуле са доње стране села дошле су до нас. Иза њих су стигли посматрачи ЕУ и ТВ екипе.
Артиљерија није употребљена, ни једна кућа није срушена. Ови који су долазили одоздо, нашли су у селу само једног старца. Део војске и полиције остао је у селу. Требало је да не дозволе приступ терористима како би ујутру био обављен увиђај. Не знам зашто, али они су се повукли током ноћи. Мислим да су их напали терористи из правца Језерачких планина и неко им је одобрио повлачење”.
Тако, за НИН, сведочи један од непосредних учесника акције.

ДОЛАЗАК ВОКЕРА
“СУТРАДАН, 16. јануара у село долази Вилијем Вокер, проналази четрдесетак лешева груписаних на два три места. Борба се водила на фронту два-три километра дужине и убијених терориста било је на све стране. Мислим да их је било више него што су их они тамо приказали. Можда нису имали довољно цивилне одеће да их преобуку.
Онда смо ми поново, 17. јануара, кренули у напад на село. Хтели смо да дођемо до лешева да докажемо да нико није погинуо ван борбе. Овога пута било је много теже, јер су терористи били много опрезнији. Гађали су нас из ручних бацача и минобацача. Имали смо једног мртвог и једног рањеног. Тек када смо ми заузели село, у њега су могли да уђу истражни органи на које су тог јутра терористи пуцали. Кренули смо ка Језерачким планинама, али смо тада наишли и на онај други ред ровова за које нисмо знали. Нисмо могли да их заузмемо.
Лешеви су били у джамији. У селу опет није било цивила. Превезли смо тела погинулих терориста у Приштину, на судску медицину. Погледајте извештај Хелен Ранте, не њене изјаве на конференцији за штампу, него њен обимни извештај. Нећете тамо наћи да је у Рачку извршен масакр. То је била најчистија антитерористичка акција. Надам се да ћемо једног дана добити извештаје посматрача Европске уније. У њима исто мора да пише”, уверен је бивши припадник полицијских снага.

УТИСЦИ НОВИНАРА
ПО верзији коју је направио “Хјумен рајтс воч” (ХРНЈ), на основу изјава албанских сведока тврди се да је полиција једноставно упала у село и заробила цивиле. Иако у извештају “Хјумен рајтс воча” пише да је “остало донекле нејасно како су полицијске снаге на брду изнад Рачка убиле 23 мушкарца” ова организација, позивајући се на доказе које су на лицу места пронашли и новинари и посматрачи ОЕБС-а, тврди да је “већина њих погођена из близине и да нису пружали отпор, а неки су од њих очигледно погођени док су покушавали да побегну”. Позивајући се на новинаре који су 16. јануара заједно са Вокером били на лицу места ХРНЈ наводи следеће:
“На многим од 23 тела били су видљиви трагови мучења, попут чупања ноктију. НЈихова одећа је била крвава, што се противи изјавама владе да су војници ОВК преобукли жртве у цивилну одећу пошто су убијени. Сви су носили гумене чизме уобичајне за косовске сељаке а не војничке чизме. Могуће је да су неки од тих људи тог јутра бранили село, а да су у кућу Османија у коју се скрило 25 мушкараца отишли када су полицајци ушли у село. Међутим, јасно је да нису пружали отпор”, стоји у извештају ХРНЈ, а вероватно и у Хашкој оптужници.
Осим навода о мучењу, чупању ноката, убијања са леђа, које побијају налази тима судских патолога, а које није оспорила ни Хелен Ранта и контрадикторности да су “можда бранили село, а нису пружали отпор”, ХРНЈ у реконструкцији догађаја, констатује да 15. јануара у 6,50 дошло до размене ватре између српских снага и припадника ОВК. Поставља се питање одкуда ОВК међу ненаоружаним цивилима? Врхунац оптужби ХРНЈ је да су специјалне јединице и ВЈ “неселективно напале цивиле, мучиле заробљенике и извршиле масовну екзекуцију и да су имали наређење да побију све становнике старије од 15 година”.
“Хјуман рајтс воч” је једна од “највећих хуманитарних организација са седиштем у САД, чији су “истражитељи” прикупили већину доказа за Милошевићеву косовску оптужницу.

ИЗМИШЛЈЕНИ РАЗГОВОРИ
ВидеЋи да је Вокерова верзија на климавим ногама, “Вашингтон пост” у сензациналистичком тону, потеж за “тајним адутима”, позивајући се на западне изворе који су снимили телефонске разговоре у којима стоји а је из Београда, 15. јануара наређено “да војска и полиција крену у опсежну акцију”.
Аутор чланка ДЖефри Смит, заплетен у мрежу контрадикторности, прво наводи да је Рачак јако упориште герилаца, како назива терористичку ОВК, да би затим констатовао да “на месту где су се налазила тела убијених није било припадника ОВК”. Тврдњу да Срби желе да прикрију “злочин” лист поткрепљује податком “да су српске снаге однеле лешеве на аутописију”. Аутор наравно не помиње да је терористичка ОВК отварањем ватре на све начине покушавала да спречи да тела погинулих буду транспортована на Институт за судску медицину у Приштини.

ЛАЖ У ШОЛЈИЦИ КАФЕ
У утркивању доказивања Вокерових тврдњи најдаље је отишао Престон Мендехала, дописник МСНБЦ, који у извештају под насловом “Рачак: село непотребне срамоте”, са лица места пише “како су страдали мирни сељаци:
“Рачак, Југославија 20. јануар - Они који су побегли, учинили су то брзо. Докази су се могли наћи у среду: полуиспијене шоље кафе у баштама кафеа, дечје играчке у напуштеном дворишту сеоске куће, Прошлог петка ово село потпало је под интензивну ватру српских снага безбедности које се боре против косовских сепаратиста. Пет дана и 45 тела касније, име Рачак постало је синоним за масакр...”
Колико је извештај аутентичан најбоље сведоче Мендехалина запажања, о остављеним шољама кафе у баштама кафеа и дечије играчке у дворишту куће. Подсетимо да се напад одиграо у раним јутарњим сатима на неколико степени испод нуле.

Питања Шефу посматраЧке мисијеУтврђено је да је шеф мисије ОЕБС-а на Космету, Вилијем Вокер, наредио својим “посматрачима” да не предузимају ништа док лично не стигне на лице места. Пошто се комуникација одвијала радио везом и сателитским телефонима, не зна се где се Вокер налазио за време сукоба у Рачку, с обзиром да није био у свом седишту у Приштини.
Како је Вокер пре одласка на терен знао да се у Рачку десило нешто страшно и да због ризика од одмазде не треба на лице места да води српске новинаре и правосудне органе?
Зашто је Вокер својим људима на терену забранио и давање било каквих изјава?
Зашто су Шиптари назвали Рачак - “Вштати Вокери” - Вокерово село? Ко је био мистериозни “шетач” у шифранику радио везе терористичке ОВК?
Зашто је Вилијем Вокер током целе “мисије” веома мало или никако комуницирао са српском страном?
Ко је био амерички човек за везу са ОВК?
Ко је Хашима Тачија, званог Змија, гурнуо у крило Мадлен Олбрајт?
Ако је ОВК објавила да је у Рачку страдало 45 људи, где су имена још 6 погинулих?
Ко је са терористима ОВК био у рововима изнад Рачка?
Ко су 4 мушка леша над којима није био извршен обред обрезивања, “идентификована” када су сви лешеви већ били испоручени родбини?
Од када албанке носе црнину, улазе у джамију да би оплакале своје ближње у присуству ТВ камера?
Зашто је Хелена Ранта прво одала признање југословенским патолозима, а затим не оспоравајући њихове налазе, прибегла “личним ставовима” и “методу неодређености”?
Зашто познати фински судски патолог др Пентила, који се налазио у тиму, није био шеф Финског тима судских вештака, већ стоматолог Хелена Ранта?
Зашто су на Институту за судску медицину у Приштини, током целе обдукције боравили људи из Финске амбасада у Београду и у доста великом грчу мобилним телефонима директно преносили налазе, а истовремено је од наших тражено да се ништа не објављује?
Какву је улогу у Приштини приликом личног Рантиног обраћања новинарима имао немачки амбасадор у Београду вилфред Грубер?
Зашто је Хелена Ранта изјавила да мора да се консултује са представницима Министарства иностраних послова Финске?