Први документарац Желимира Жилника на Јутјубу: Журнал који је изазвао буру

Филм је снимљен у селима у околини Новог Сада и приказује младе људе у њиховом слободном времену - у винским подрумима, на игранкама, по сеоским улицама, у кафанама. Његови актери су духовити и енергични младићи и девојке, који се веселе и уживају у животу, али би истовремено желели и да буду негде другде... Занимљиво је да се већ својим првим сценаријем и режијом, документарцем "Журнал о омладини на селу, зими", Жилник представио као провокативни филмски аутор који је окренут критици, ангажованим друштвеним, политичким и економским темама, а посебно судбинама малих, обичних људи, чији се глас готово никада не чује у јавности.

О томе како се он данас сећа свог првог документарца, Жилник каже:

- Крај 1966. године. Охрабрим се да у новоосновани "Неопланта филм", однесем предлог за петнаестоминутни документарац. Да се снима у околним местима: Буковац, Крчедин, Ириг. Знао сам неколико другара, из гимназије и са факултета. Весели и паметни младићи. Долазили би раним аутобусима у град. Виђали смо их како дремају на клупама. После школе журе, да не закасне на аутобусе. Идеја је била да документарац покаже како живе код куће. Продуцент Светозар Удовички прихвати идеју. Поставиосам један услов: нећу "оф" новинарски текст, него да се снима синхроно, уживо. Продуцент се озбиљно замисли. Каже ми: "Знаш ли, вајни дебитанту, да у Србији има свега три тонске 35 мм камере? То су оне велике и тешке, "оклопљене", да би биле нечујне. Питање је да ли је иједна слободна". Убрзо ми јаве: три дана, пред Нову годину, буди спреман.

До 3. јануара, према Жилниковим речима, за његов филм резервисана је екипа из "Филмских новости".

"Журнал о омладини на селу, зими" Фото ФЦС

- Стиже аутобус, са техником и људима. Сниматељ Јован Јовановић Цига и два асистента су око Arri blimp камере. Четворица задужена за рефлекторе и каблове, тонац и асистент, шофер. Године 1967, "Журнал о омладини на селу, зими" показан је, уз бурно одбијање и прихватање, на Мартовском фестивалу у Београду - присећа се један од најоригиналнијих и најбескомпромиснијих југословенских и српских филмских стваралаца, аутор који је већ својим првим играним филмом "Рани радови", 1969. освојио Златног медведа у Берлину и четири Златне арене у Пули.