Нема разлика између јунака Кошара и Солунског фронта: Професор Рогановић о својој књизи

ЦЕНТРАЛНИ клуб Војске Србије не памти да му је "зафалило столица" као када је недавно промовисана књига Божидара М. Рогановића "Требник самосвести". Није изненађење ако се зна да је Рогановић три деценије био професор књижевности на Војној академији и остао је упамћен као човек који је деведесетих вратио предмет Реторика у Генералштабну школу и Школу националне одбране. Десетине генерала и стотине пуковника наше војске надахњивале су се на његовим предавањима.

За "Новости", времешни професор објашњава да појам "требник" значи "православна богослужбена књига" за молитословља по потреби. По његовим речима, адмирал Бошко Антић, "најписменији војник" наше војске, у праву је кад констатује да је "Требник самосвести" ода српском моралу, епици и гуслама.

- Читав живот сам провео са књигама изучавајући животе и дела најпаметнијих Србаља. И Тесли и Пупину и Миланковићу је заједничко да су у младости били "задојени" српским епом и наслеђем. То им је била спона са космичким умом, са Богом и народом. "Требник самосвести" зато сам посветио 800 годишњици аутокефалности Српске православне цркве.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Наговештај бољих времена: Две београдске галерије сумирале годину на измаку

На преко 200 страница књиге Рогановић размишља о свом народу, пише о његовим поступцима, потребама, мотивима.

- Темељ српске етике је настао на културном и правном наслеђу средњовековне Србије. Два века Немањића донела су нам просвећеност и правни систем, који је крунисан у Душановом законику. То је онај законик писан на искуству византијском, римском, и на сопственом државном искуству - објашњава Рогановић.

О природи српске етике професор каже да је слобода њено највеће благо. Слобода је, додаје, у свим нашим песмама - "златна".

- Нажалост, младост је у нашем наслеђу предодређена за тријумфе али и за трагедију. Још од Младе Гојковице. Само су српске гусле жртву младе Гојковице успеле да обоје нијансама трагичног оптимизма - тријумф младости над смрћу. То нема ниједна књижевност.

Професор у посебности српског наслеђа издваја јунаштво које прожима сасвим посебан страх. Не за јуначку главу, већ да се не огреши о неписани закон наше јуначке етике: част, поштење, праштање, жртва. У плејади комплетних ликова епике, према професору, почасно место заузима Милош Војиновић, затим косовски мит и његови јунаци као источник свенародне победоносне мисли.

- Косовска мисао је немир и титански домет неуништиве наде. То је визија неминовне народне победе, победе правде у вековној ослободилачкој борби. Победићемо и сада све изазове ако се вратимо изворима - не сумња Божидар Рогановић.

ОД КОРИДОРА ДО КОШАРА

НЕ постоји разлика између јунака који су пробијали Коридор 1992. или бранили Српско Сарајево од 1992. до 1995. и јунака са Солунског фронта. Нема битне разлике између оних који су остали на Кошарама и Паштрику и оних који су стајали на Кадињачи пред Немцима 1941. Заједничко им је васпитање у српском духу које се преносило гуслама. Вратимо народну епику и гусле у школе - апелује професор.