Позоришна критика: Шведско-руска летња ноћ
06. 11. 2019. у 14:15
Ерланд Јозефсон: "Једна шведска летња ноћ", редитељ Ерик Стубе

Драгана Бошковић
У СКЛАДУ са оствареном сарадњом, Краљевско драмско позориште "Драматен" из Стокхолма, приказало је, на сцени Народног позоришта, врло духовиту, проницљиву и слојевиту драму "Једна шведска летња ноћ", Ерланда Јозефсона, славног Бергмановог глумца (написао их је четрдесетак). Група шведских глумаца, у летњој ноћи, на острву Готланд, чека повољно светло, да би наставили снимање последњег филма Андреја Тарковског, "Жртвовање". До снимања никада не долази, јер је "Рус" патолошки посвећен сваком филмском детаљу, па је "сувише лепо" за редитеља такође проблем, који онемогућава нову секвенцу...
Редитељ представе, Ерик Стубе, допушта потпуну једноставност приповедања сећања, која казује Ерланд Јозефсон, главни глумац у "Жртвовању". Повремено, одвијају се дијалози, односи између редитеља и глумаца, између глумаца међу собом, који надрастају ироничну разлику између Швеђана и Руса и постају метафора разлике између филмског заната и уметности. Тарковски је депресиван, забрањен му је повратак у домовину после филма "Носталгија", хтео би да сними "бергмановски" сан о претњи Шведској нуклеарном бомбом, у којој се Александар (Ерланд Јозефсон), некада глумац, зариче Богу да ће се, ако све буде по старом, одрећи свега што му значи у животу... У "Жртвовању" (после кога је Тарковски умро од рака, у Паризу), јасно је да је оно чега се Јозефсон сећа у "Једној шведској летњој ноћи" више његов могућни, унутрашњи монолог са Тарковским, него анамнеза разлика између два дијаметрална погледа на свет. Ноћ траје, Тарковски много говори, на руском, о снимању мало, о филму - ништа. Повремени немушти гласови, дуги погледи, климање главом... "Ви сте нација коју ништа није обележило", каже Тарковски Швеђанима у комаду. "Зато ви немате израз лица, него само гримасу. Кезите се…"
"Не откривајте тајну света, покажите колико је тајанствен...", индикација је "Руса" Швеђанима. Заједно са њима, снимио је ремек-дело, које брише разлике између светова, не само нација. "Држим свет у покрету", израз је руског синеасте, о његовим космичким "покретним сликама". Његово дубоко, озбиљно, аналитичко промишљање филма је очигледно у Јозефсоновом духовитом комаду, који говори о мењању човека, под утицајем профита. О узајамном мењању глумачког и редитељског генија, тако да постају једно, јединство супротности. На готово празној сцени, која је филмски сет (Ерлендур Биркеланд) традиционално одлично играју Ерик Ен (Тарковски), Нина Фекс (Преводилац), Виктор (Торкел Петершон), Лена Ендре (Лоти), Мариа Салома (Организаторка) и Томас Хансон (Ерланд Јозефсон). Комад је игран у преводу Весне Станишић.